Новчана помоћ за треће дете до пунолетства?

Софија, Александар, Сара, троје деце Петровића. Иако су оба родитеља запослена, родитељски додатак који добијају од државе, кажу, добро им дође.

"Лично мислим да би финансијска подршка државе добродошла многим родитељима да се одлуче да имају више деце, лично код мене тај мотив није био одлучујући, а свакако да је при рођењу првог детета помоћ најпотребнија. Касније деца могу да наследе ствари од претходног детета, а за прво све мора да се купи", каже мајка Драгана Петровић.

Док држава популационом политиком подстиче рађање првог односно другог детета, из демографског фонда, који предвиђа Грађански законик, новац би се исплаћивао за рођење трећег детета.

"Ово је мера усмерена на пожељан наталитет. Зато је баш изабрано троје деце, јер је оцењено да је то тај пожељан оптималан наталитет, јер троје деце представља проширену репродукцију, што је врло важно да промени континуитет демографског дефицита", каже секретар комисије за израду Грађанског законика Ратомир Слијепчевић.

Део јавности сматра да би формирање фонда било у супротности са политиком економског оснаживања жена, њиховом већом заступљеношћу на тржишту рада и изједначавањем с мушкарцима.

"Осамнаест година је јако дуг период да би наша држава у овом сада стању нешто тако могла да обећа. Шта ако се деси да се за пет година тај фонд укине?", пита Драгана Соћанин из удружења "Родитељ".

"Ако тај износ буде такав да цела породица може да се издржава од тог износа, онда постоји опасност да ће те жене трпети насиље да роде, да не буде њихова одлука да имају више деце него да буду присиљене, како би се породица издржавала од тог новца и то је свакако један озбиљан проблем који би држава требало да размотри", сматра правник Аутономног женског центра Вања Мацановић.

На ове дилеме креатори идеје одговарају да права жена никако нису угрожена, нити их то спречава да се остваре на пословном плану.

"Право на накнаду би имала свака мајка која роди треће дете, ако је држављанин Србије и ако има пребивалиште у Србији без обзира на то да ли ради или не ради. Србија је за последњих сто година доживела један велики демографски губитак. И ово је најрационалнија и најхуманија инвестиција у будућност Србије", каже Слијепчевић.

Жеља за самопотврђивањем, тешко проналажење партнера, усклађивање рада и родитељства, само су неки фактори који утичу на то да се рађа мање деце.

"Оно што је само битно је да друштво то препозна, они који доносе законе и да омогуће мере које ће бити у складу с таквим нормама живота. А овакви законски предлози су практично немање свести о тој промени која се дешава, а коју ми зовемо друга демографска транзиција која је код нас на сцени, али очигледно то није препознато ни код оних који доносе законе ни у самој пракси", каже демограф Владимир Никитовић.

Уколико Демографски фонд буде формиран, финансирао би се делом из буџета а делом од донација и фондација. Стручњаци социјалне политике направили су оквирну калкулацију, у најбољем случају, тај фонд би државу коштао пет и по милијарди динара годишње.