Шта Србија нуди уз азил?

Из Сомалије је дошао док су границе Европе биле отворене за све избеглице. Могао је лако да стигне и до Немачке, али није хтео. У Србији је добио азил, а језик је научио сам.

"Ја гледам сваки дан турске серије, и доле пише на српском и учим", каже Фехим Муде, избеглица из Сомалије.

Кад научи језик, планира да упише факултет.

"Учим политику зато што у мојој држава има много рата, без политике се не може", каже избеглица из Сирије.

Политика је хиљаде избеглица и довела у Европу. У Србији су, за сада, смештени у десетак сталних и транзитних центара.

У центру у Крњачи је око стотину људи, многи од њих са малом децом. На територији Србије тренутно је око 2.000 избеглица, од којих је 1.500 затражило азил. Али, то што су затражили азил не мора да значи да ће овде и остати.

Због тога што нису сигурни колико ће избеглица заиста остати у Србији, у Комесаријату за избеглице не журе са израдом плана за њихово укључивање у друштво.

"До краја следеће године, захваљујући твининг пројекту биће усвојен план интеграције који ће предвидети како ће учити језик, како ће се укључити у здравствени и школски систем", наводи Иван Мишковић из Комесаријата за избеглице.

Ако се у Србији задрже довољно дуго - могу да траже посао.

"По Закону о странцима, ако је мигрант ушао у процедуру и наврши се девет месеци те процедуре, он би имао право на рад. Али имамо и друга добра искуства, неки мигранти који су се задржали дуже, били су ангажовани да раде за комесаријат, или за неке друге организације", каже Мишковић.

Добра идеја за упошљавање била је презентована у Миксеру - избеглице су кувале, а оброци су коштали 100 динара. План је да се направи и центар са више делатности који би упослио и већи број избеглица.

"Развијаћемо неке занате, имаћемо неке едукативне часове и курсеве и верујем да ћемо имати и неке продајне радњице, где би продавали храну са Блиског истока, сувенире и видећемо шта још ту може. Ми ћемо понудити овај пројекат и држави, али нека ранија бирократска искуства показују да то иде споро, а ми немамо право на спорост", напомиње Иван Лалић из "Миксер хауса".

Спорост мучи и избегличку земљу снова. У Немачку је стигло милион и сто хиљада избеглица, а половина још није у процедури за азил. Они који јесу, од државе добијају и помоћ и прилику да раде.

"Они који су добили азил имају право на учење језика и курс адаптације. Имају право на запослење, у истом рангу као и неко ко има радну или боравишну дозволу, или као Немац. Дакле, они могу да нађу посао, али основна препрека је знање језика", каже Лалић.

Препрека нема за мали број избеглица у сицилијанском селу Корлеоне. Како је пренео британски Гардијан, њих 11 ради на пољима и виноградима које је италијанска влада одузела од сицилијанске мафије. Запослени у Корлеонеу имају смештај, храну и плату од 600 евра. А то је понуда која се не одбија.