Малобројни Срби у Пећи живе у страху од насиља

Неколико Срба који су после 1999. године остали да живе у општини Пећ суочавају се са различитим проблемима, али им је највећи - страх од насиља и ограничена слобода кретања.

У Пећи је некада живело око 20.000 Срба, који су, углавном, протерани 1999. године. У највећем граду у Метохији сада их има тек неколико - свештеник са породицом и још неколико, углавном старијих Срба који су се вратили у град подно Проклетија.

Проблема има, што потврђују и полупани прозори на једној од кућа у овом граду која је власништво Румене Љубић.

Љубићева је рекла да се суочавала са застрашивањима, да су јој непознате особе бацале петарде у двориште и под прозор, да су јој прозори полупани каменицама и да је било и других врста провокација.

Каже да Албанци покушавају да од ње откупе кућу, али по цени која је испод тржишне и да су неки желели да узму плац и кућу поруше. Други су дали понуду која је била недовољна да би се купио негде другде мањи стан.

Свештеник: Трудимо се да будемо неприметни

Недељом, на служби у цркви Св. Јована у Пећи, често су само чланови свештеничке породице која ту живи.

Попадија Марија Марковић живи у Пећи четири године, са супругом и троје деце од којих најстарије има четири и по године.

"Живи се како се мора. Није лоше, немамо проблема, али је за децу проблематично, немају друштво, оне су три (ћерке), али нису истог узраста, немају иста интересовања за игру, свака има своје и онда им је тешко", каже Марија.

Марија Марковић каже да недостаје доста тога, да деца немају основне услове за игру, чак ни љуљашку, тобоган, имају једну лопту и да се уз пратњу родитеља играју само у црквеном дворишту.

Свештеник Никола Станић каже да не шетају по целом граду и да је принуђен да се креће у цивилу, да не носи мантију, како не би био превише упадљив.

Истиче да се и он и други свештеници труде да буду неприметни, али да се то никако не може назвати слобода и подсећа на инциденте који су се догодили у последње време у Метохији, а од којих је најозбиљнији био недавно у Гораждевцу.

Бригу о Србима повратницима води косовско Министарство за повратак и заједнице, а министар Далибор Јевтић каже да је питање повратка и опстанка Срба питање и за међународну заједницу, али и за косовске институције.

"Косовске институције уз већински албански народ на Косову сносе највећу одговорност за процес повратка и опстанка Срба на Косову", рекао је Јевтић и додао да ће наставити да буду присутни тамо где је Србима потребна помоћ.

Улазна капија дворишта баке Румене Љубић у Пећи закључана је и ноћу и дању.

Каже, тако ће остати до бољих времена за Србе у овом метохијском граду, познатом пре свега по Пећкој патријаршији.

број коментара 0 Пошаљи коментар