ДИДС 2016 - У ком правцу се развија интернет?

Први блок конференције био је посвећен управљању интернетом на глобаном нивоу. ICANN је организација одговорна за руковођење глобалном структуром интернета. Члан управног одбора те организације Мајк Силбер навео је да се ICANN не бави људским правима већ именима, бројевима и протоколима.

Ипак, менаџер ICANN-а за односе са заинтересованим странама за централну и источну Европу Габријела Шитек поручује да би људска права на интернету требало да буду иста као и људска права у стварном свету. Истиче да је потребно оснажити вишеактерски приступ на свим местима у свету.

Председавајући организације EURALO при ICANN-у Волф Лудвиг поставио је питање имамо ли сви једнак приступ интернету и управљању интернетом. Како је рекао, чак и у Европи постоје различите реалности кад је реч о могућностима приступа и инфраструктури. Као радикалан пример навео је Африку. Волф Лудвиг је поручио да је интернет превише важан да би био сведен искључиво на техничку ствар.

"После Сноудена нико не може да каже да интернет нема ништа са приватношћу", рекао је Лудвиг илуструјући везу између интернета и људских права и истакао да је илузија да се може јасно одвојити техничка страна од политичке стране.

У дискусији је путем Скајпа учествовала и Марилија Масијел из Бразила, координаторка Центра за технологије и друштво при фондацији GetulioVargas. У тој земљи постоји закон о правима и дужностима при коришћењу интернета, а Марилија Масијел наводи да је иницијатива за то потекла од дна, тј. од корисника.

Габријела Шитек је додала да су за креирање политика потребни нови људи и нова енергија и поновила да је битно да се што више заинтересованих укључи јер се одлуке тичу свих корисника. 

Учесници дискусије су се сагласили да је кључ у томе да се владе договарају са свим осталим заинтересованим странама, као и да је интернет универзалан и да се њиме не може управљати само на националном нивоу.

Аспект интернета, који са развојем све више добија на значају, јесте безбедност. Управо то је била тема другог блока. Почетком ове године Србија је добила Закон о информационој безбедности, којим је предвићено оснивање CERT-ова – центара за превенцију безбедносних ризика у информационо-комуникационим системима.

Неке земље у региону већ дуже време имају такве центре. Представник Словеније Горазд Божич истиче да су ти центри битне карике за безбедност и сигурност интернета.

"Ако немате CERT, не знате шта се догађа на интернету, па ми је драго што видим да се центри успостављају и у Србији", рекао је Божич и упозорио да се интернет променио, а са тиме и број инцидената на мрежи.

Специјалиста за рачунарску безбедност из Хрватске Филип Влашић каже да је за CERT-ове кључно знање и да се оно стиче годинама. Међутим, као проблем наводи то што је правни проблеми спорије решавају од техничких јер се право спорије прилагођава информационој безбедности. Због тога је битно подизање нивоа свести о безбедности у државама и друштвима као нешто што је проактивна мера.

Сава Савић из Министарства трговине, туризма и телекомуникација Србије подсећа да је интернет "постао пунолетан у нашој земљи", што значи да информациону безбедност можемо да упоредимо са војном или цивилном безбедношћу.

Истиче да је примена закона почела и да је формирано тело за координацију послова информационе безбедности. Међутим, Савић истиче да се и пре водило рачуна о том проблему, само што нису постојале формално дефинисане мере.

Небојша Јокић, начелник МУП-CERT, каже да је тај центар први међу државним институцијама и да ће му бити потребно време да достигне одређене капацитете. Он наводи да су се и пре људи бавили информационом безбедношћу, али је сада формирана организациона целина која има надлежност да реагује у случају напада.

И РНИДС ће успоставити CERT, који ће се бавити доменским простором Србије, рекао је Душан Стојчевић, члан Изввршног одбора SEEDIG-а. Упозорио је и на непостојање одређености критичне инфраструктуре и поручио да се сајбер безбедност своди на поверење између центара и његових партнера, јер центри углавном штите оно што је у рукама приватника. Сви су се сагласили да је подизање нивоа свести о информационој безбедности од кључне важности.

Политике управљања интернетом и сајбер безбедности директно се тичу корисника интернета и оних који покрећу интернет пројекте. Национални интернет домени у Србији су .RS (постоји од 2007. године) и .СРБ (од 2011. године). На тим доменима развиле су се угледне локације, а ове године је на ДИДС-у представљено 12 сајтова. Њихови представници су у оквиру трећег блока говорили о искуствима и развоју.

Представљене су локације: rts.rs и ртс.срб, greendesign.rs, detozin.deto.rs, mamaitata.rs, hronokuhinja.rs, vinsketure.rs, ukusbeograda.rs, mojafirma.rs, putujsigurno.rs, fandrejzing.rs, umrezen.in.rs и politika.rs и политика.срб.

Организатор конференције је Фондација "Регистар националног интернет домена Србије" (РНИДС).