Притисак из Хрватске блокирао приказивање филма о масакру у Двору на Уни

Прошла је 21 година без одговора о злочину у Двору на Уни, а ово вече проћи ће без још једног подсећања на тај злочин.

"Због тренутне ситуације у Хрватској, није згодно емитовати филм, јер би то могло да доведе до ескалације ситуације док ми покушавамо да је решимо. Било би веома опасно за део хрватске екипе. Оптужбе на рачун филма су неоправдане, али, док не дође до хрватске публике, најбоље је сачекати", наводи се у саопштењу.

Хрвати сматрају да је филм уперен против њих, да је тенденциозан, површан, спорно им је појављивање генерала Милета Новаковића, консултовање Саве Штрпца, као и то што га је једном десетином финансирао Хрватски аудио-визуелни центар.

"Пробудили су се неки људи који су покушали да у филму који је анационалан да траже национално, па су филм прогласили антихрватском пропагандом направљеном у Србији. Све је то било без провере, здравих основа", каже новинар РТС-а Владимир Банић.

Због бомбардовања, из Петриње у Двор на Уни, првог дана "Олује", 4. августа 1995, евакуисани су штићеници пензионерског дома и пацијенти са психијатријског одељења.

Пребачени су у школу коју је окруживао Унпрофор. Сматрало се да је то место најбезбедније. Филм се превасходно бави одговорношћу данског батаљона, који је могао да спречи злочин у којем је настрадало осморо Срба и једна Хрватица. То што нису реаговали оправдавају тврдњом да нису за то имали мандат.

У филму се помиње и да је тог дана, 8. августа, у том месту, осим српске, била још једна војска, не и ко је убио цивиле.

"Не зна се ко су били, нити филм каже ко су били, филм само приказује снимке да су тог дана били припадници хрватске војске у близини. Могли су да ураде Срби или Хрвати јер су и једни и други били ту. Зашто би Срби убили Србе?", каже Саво Штрбац из Документационо- информационог центра "Веритас".

Хрвати негирају да су тада били у Двору. Злочин приписују Србима. Међутим, на снимцима данских војника и у службеној белешци њиховог команданта пише да су хрватски војници у време масакра били на само 50 метара од места злочина.