Исти статус за преводиоца поезије и судских списа

Може ли се у исту раван ставити превођење дела попут Шекспирових и упутстaва за техничке уређаје - до тог апсурда је доведена расправа ко су уметници у Србији.

Пошто закон од недавно омогућава да осим оних који преводе, књижевност статус уметника могу добити и стручни и научни преводици - успротивио се Национални савет за културу.

"Они преводе правне стручне текстове па и научне текстове, ти текстови нису уметничка дела па како би oнда превод тих текстова био уметничко дело", каже Душко Паунковић из Националног савета за културу.

Чињеница је да у научна и стручна превођења спада све што није књижевнот и ту јесте реч о техничким упутствима, тендерима, судским списима, крштеницама, умрлицама, али није само то, у Удружењу истичу да преводе књиге из свих научних области.

"Онај ко није читао велика дела дела филозофије, тај не зна како је то ауторство. Преносити једну филозофију једну теорију то је стварати ту теорију на новом језику, то је више од књижевног превођења", истиче проф. Надежда Винавер из Школе за превођење Удружења научних и страних преводилаца.

Национални савет сматра да је реч о апсурду и да су стручни преводиоци добили права која им не припадају - да конкуришу за средства којима држава подстиче креативност у култури.

То значи да ће се убудуће и њима уплаћивати доприноси а имаће право и да конкуришу за националне пензије.

"Од локалне самоуправе зависи да ли има средстава, да ли ће уплаћивати или неће, Скупштина града доноси одлуку коме ће да плати, коме неће. Они су се препали да ће да остану без тога", истиче Драгић Вукићевић из Удружења научних и стручних преводилаца.

Милош Константиновић из Удружења књижевних преводилаца каже да је опасно да у ситуацији када у граду постоји 1.800 уметника које град, у овој сиротињи, једва подмирује, редовно последње две године, дођу још неки људи који заиста ту не припадају.

Закон је већ усвојен и Министарство културе не жели да коментарише замерке које је на нова решења изнео Национални савет за културу.