Вуковци и са знањем испод просека

Школске управе Лесковац, Ниш и Јагодина су на самом врху по броју вуковаца. Забрињава, међутим, чињеница да се понегде оцене у ђачким књижицама одликаша не слажу са постигнућима на завршном испиту.

Школа "Јосиф Костић" у Лесковцу имала је прошле године 109 осмака, међу којима 30 вуковаца. До таквог успеха, кажу, довео их је велики труд целог колектива и ученика, али и амбициозност родитеља, која је додатни ветар у леђа.

"Одговорно тврдим да наша деца заслужују тај успех који и постижу. Имамо редовно учеснике на републичким такмичењима, чак и прваке државе", каже директор те школе Илија Ђорђевић.

Анализе, међутим, показују да се критеријуми за доделу Вукове дипломе готово у свакој школи тумаче на другачији начин, па је разлика у резултатима вуковаца у земљи – огромна.

"Ти распони су такви да су практично разлике између вуковаца који постижу највиши и најнижи успех такве да се крећу у распону од готово две оцене. У Рашком округу постоји 10 одсто вуковаца чије је постигнуће мање од републичког просека, то значи да ови вуковци нису изашли из основне школе ни са просечним знањем", Јасмина Ђелић из Завода за вредновање квалитета образовања.

Образовање је на све мањој цени, упозоравају стручњаци. Не бринемо више о знању већ искључиво о оцени која више није мерило наученог већ углавном инструмент за упис у бољу школу.

"Сада имате дете које је видело да је за оцену потребно мало и, ако бисмо то упоредили са неком спортском дисциплином, оно сада зна да би прескочило пречку, не мора високо да скочи јер је пречка постављена ниско и на тај начин сте општи квалитет знања срозали", каже Драгица Павловић Бабић из Института за психологију.

Решење је у континуираном усавршавању наставника у области оцењивања као и увођење годишњих јединствених тестова на крају сваког разреда.

"Онда видимо где је ко јер овако видимо неке потпуно индивидуалне праксе које међусобно слабо комуницирају. Када вам дете каже да има четворку, ви заправо немате појма какво знање иза тога стоји, ма о ком предмету је реч", сматра Бабићева.

До тада имаћемо болесно школство, упозоравају стручњаци. Суочавање са чињеницом да су поједини лакше дошли до бољих оцена – код других који се више труде ствара анксиозност и разочарање. Када се томе додају и упис школе преко везе, лажне дипломе и на крају долазак до добро плаћеног посла и бољег животног стандарда – апатија се, нажалост, шири.