Преминуо глумац Драган Николић

Драган Николић је рођен 20. августа 1943. године у Београду. Након завршене основне школе уписао је Четрнаесту београдску гимназију, коју није завршио јер је био премештен у Економску школу.

После две године проведене у средњој школи полагао је и положио пријемни испит на Академији за позориште, филм, радио и телевизију и тада као седамнаестогодишњак био најмлађи студент.

Драгослав Драган Николић дипломирао је на Факултету драмских уметности у Београду.

У својој првој великој улози заблистао је као Џими Барка, сезонски радник лабилног морала који погине а да није нашао своје место у друштву и у животу, који је у многим анкетама филмских критичара проглашаван за један од три најбоља филма створена на јужнословенским просторима.

Глумачко сазревање, са низом успелих креација ликова из своје генерације, доноси му 1985. године Октобарску награду Града Београда за "креативну способност да узбудљиво предочи лик великог психолошког распона" (улога насилника Гаре у филму Живот је леп Б. Драшковића).

Главне и веће споредне улоге остварио је у више од 80 филмова: Хороскоп (Б. Драшковић), Бубе у глави (М. Радивојевић), Улога моје породице у светској револуцији (Б. Ченгић), Млади здрав ко ружа (Ј. Јовановић), Бег (М. Радивојевић. – Награђен на Фестивалу у Нишу наградом "Цар Константин" 1972), Кичма (В. Гилић), Национална класа (Горан Марковић. – Цар Константин 1979), Ко то тамо пева (С. Шијан), Бановић Страхиња (В. Мимица. – За улогу турског пљачкаша Алије награђен Златном ареном у Пули 1981), Сезона мира у Паризу (П. Голубовић), Нешто између (С. Карановић), Балкан експрес (Б. Балетић), Обећана земља (В. Булајић), Урнебесна трагедија (Г. Марковић), Буре барута (Г. Паскаљевић), Андерграунд (Е. Кустурица), Зона Замфирова (З. Шотра), Турнеја (Г. Марковић)...

Играо је и у кратким играним филмовима и на телевизији. Велику популарност донео му је лик Прлета из филмова и телевизијске серије Отписани (1974) и Повратак отписаних (1976) у режији Александра Ђорђевића, која је снимљена за Радио-телевизију Београд (данашњи РТС).

Као стални члан ансамбла позоришта Атеље 212, у којем је од 1969. године, остварио је много улога и врло успешну позоришну каријеру – Генералска ужина (Робер), Веза (Каубој), Коса (Бергер), Рано јутро (Лен), Зигер-Загер (Хари Флитон), Дервиш и смрт (Муселим), Лулу (Џек Трбосек), Том Пејн (Том Пејн), Маратонци трче почасни круг (Ђенка Ђаво), Сладострасници-Карамазови (Млади господин), Портнојева бољка (Александар Портној), Молијер (Маркиз Д'Орсињи), Код лепог изгледа (Макс)...

У Звездара театру успешно је играо у представама: Птиц и птица, У пламену страсти, Мало љубави, мало мржње, Урнебесна трагедија. У Београдском драмском позоришту играо је у представи Фредерик.

Током две сезоне 1982. и 1983. године играо је у париском "Theatre de la Vill" главне улоге у представама "На дну" Максима Горког, у режији румунског редитеља Л. Пинтилијеа и у представи "Мајстор и Маргарита" М. А. Булгакова у режији М. Шербана.  

Kaко кажу колеге Драгана Николића, био је урбана легенда Београда, човек који је на много начина био симбол српске престонице.

Добитник је свих значајних филмских награда укључујући Награду за животно дело "Павле Вуисић" 2000. године.

Драган и његова супруга Милена Дравић су се упознали 1972. када су заједно водили шоу-програм "Образ уз образ" на РТБ-у и на једној паузи између снимања, 31. децембра, отишли су у општину да се венчају. Милена је до последњег дана била уз супруга и бринула о њему.

Комеморација поводом смрти Драгана Николића биће одржана у понедељак, 14. марта у 12 часова на Великој сцени "Мира Траиловић" Атељеа 212, наводи се у саопштењу тог позоришта.

Драган Николић биће сахрањен истог дана у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду. Скуп породице и пријатеља је у 14 часова, а почетак опела у 14.30, наводи се у саопштењу.