Забрана снимака злочина над децом, цензура у јавном интересу

Језиви снимак дадиље која шета Москвом са главом детета у рукама, на интернету је видео цео свет. Али, није могао да се види на водећим руским ТВ каналима који су и вест о трагедији објавили дан касније. Из Кремља је демантовано да су телевизије следиле налог државе.

"Ако би се извадила само њена изјава, коју је рекла да би хтела да се освети Путину зато што је бомбардовао муслимане у Сирији, то би изазвало још већу осуду и нетрпељивост према гастарбајтерима који долазе из бивших совјетских муслимаских република", каже Бранко Влаховић.

Ембарго на телевизијско емитовање снимка који је на интернету већ виђен нема никаквог ефекта, сматра новинарка Тамара Скроза. О томе су морали водити рачуна портали који су га први објавили.

"Ја не видим шта је јавни интерес било кога на планети да види одсечену дечју  главу", каже Скроза.

Ни одсечена дечја глава, као ни то колико је неко дете мучено или описивање његове патње - нису информације које јавност мора да зна. Због једне од најтежих повреда етике у извештавању - случају убиства Тијане Јурић, реаговали су и УНС и НУНС. Али, то није спречило таблоиде да и у наредним случајевима пишу о детаљима, које оправдавају наводним интересовањем публике.

"Ви можете о смрти да извештавате на достојанствен начин, који има пијетет према жрвти и можете да претворите у порнографију смрти. Ви овде често имате порнографске извештаје где имате до детаља описано силовање, шта је било, како се неко мучио. Код људи постоје разне склоности, настране, воајерске, егзибиционистичке, мазохистичке, садистичке, али медији никако не би смели то да негују", каже психолог Жарко Требјешанин.

"Ако ми данас читамо о некоме ко је убијен, нама као гледаоцима потребно да чујемо како му је одсечена глава, удови, полни орган", каже Тамара Скроза.

Било је и ситуација када су медији своје поступке правдали управо супротним мотивима - изазивањем саосећања. Као у случају утопљеног сиријског дечака који је прошле године пронађен на турској обали.

Медији који су фотографију објавили, правдали су се тиме да она најбоље осликава судбину избеглица које долазе у Европу и да је зато не треба крити. Али, да ли је то што сада сви знамо ко је био Ајлан Курди заиста нешто променило? Судећи по томе кроз шта избеглице и данас пролазе - и није.