ОЕБС: Дигитално описмењавање треба да буде приоритет државе

"Мисија ОЕБС-а остаје спремна да помогне и медијима и иницијативама у медијском и дигиталном образовању како државе, тако и цивилног друштва да би се нашли што бољи одговори у свету који доноси нове технологије", рекла је Јанквићева на отварању скупа "Медији у Србији у дигиталном добу".

Истакла је да новинарске редакције изгледају сасвим другачије, да информације стижу за само неколико минута закашњења у односу на догађаје, а грађани обављају директне преносе и сами активно учествују у процесу информисања.

Напоменула је да је свет измењен до непрепознатљивости под утиском технологија додајући да се често каже да већина нас у својим мобилним телефонима и таблетима има напреднију технологију сада него први људи на Месецу.

Сваки дан се крећемо и радимо у окружењу које је потпуно другачије од оног пре само двадесетак година, истиче Јанковић, као и да технологија има све већи утицај на друштвени развој, образовање и економију и у Србији.

Јанковићева је подсетила да је телевизија успешно и у року дигитализована прошле године, а да да ће у овој години Министарство трговине, туризма и телекомуникација радити на унапређивању инфраструктуре у образовним основно-школским институцијама.

Према њеним речима, онлајн банкарство је све присутније, развија се онлајн бизнис, е-управа, трговина...

"Да би се користиле предности новог начина комуникације, али да би се грађани правовремено заштитили од могућих онлајн злоупотреба, захтев за дигитално описмењавање становника мора да буде приоритет како институцијама државе, тако и институцијама цивилног друштва", рекла је Јанковићева.

Нова медијска стратегија више о медијима у дигиталном добу

Државни секретар у Министарству културе и информисања Саша Мирковић најавио је на скупу да ће се нова медијска стратегија, чија израда је у току у која ће бити донета 2016. године, више бавити медијима у дигиталном добу.

Мирковић је објаснио да законодавни оквир често не може да прати технолошке промене, до којих је дошло нарочито након јуна 2015. године, када је дигитализован телевизијски сигнал.

Према његовим речима, још нису искоришћене све могућности дигитализације сигнала, а то ће се најбоље видети када дође до конвергенције медија на савремене платформе у овој и наредној години.

Мирковић је истакао да се израда нове стратегије поклапа са почетком отварања преговора са ЕУ, као и да ће отварање поглавља 10, које се односи на медије и информационо друштво, отворити пут за још бољу примену стратегије и доношење нових закона.

"Досадашња законска решења су нека врста хватања корака са оним што смо пропустили, јер 11 година није било нових закона из области медија, а сада треба да усавршимо оно што је донето 2014. године", закључио је Мирковић.

На скупу је представљена књига Ричарда Рука "Европски медији у дигиталном добу" у којој се аутор бавио утицајем дигитализације на све сегменте живота, па и на медије.

У свом делу, Рук је дао детаљну анализу масовних и дигиталних медија, интернета и нове медијске политике узимајући у обзир законодавне, комерцијалне, политичке и технолошке аспекте проблема.

Организатор скупа - издавачка кућа "Клио" најавила је за почетак априла нови скуп о медијској писмености.