ŠШабић: Лоше стање у области заштите података о личности

Шабић је на скупу "Отварање и представљање података повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности" навео да су активности које се тичу заштите података о личности значајно повећане у односу на прве године рада те институције, али је приметио да то није прави начин, већ је само "гашење пожара", уз оцену да смо сваког дана сведоци "ексцеса скандалозних димензија".

То је последица одсуства стратешког приступа државе том проблему, оценио је Шабић и као пример навео да је Србија, односно тадашња влада, на иницијативу Повереника 2010. усвојила Стратегију заштите података о личности, али да акциони план за његову примену, иако је требало да буде донет у току од три месеца, ни данас, након шест година, не постоји.

Стратегија је тако, приметио је, мртво слово на папиру, због чега "немамо разлога да се чудимо серији скандалозних ексцеса који су били евидентирани".

Шабић је истакао да су логичне жеље и интереси Србије да што пре отвори поглавља о људским правима, пре свега поглавље 23, али је додао да није сасвим оправдан оптимизам у том смислу, јер, како је примеио отварање тог поглавља "коштаће нас" тако што ће многи морати да разумеју "да смо радили слабо, мало и лоше и да ћемо морати да радимо много више ако хоћемо пролазну оцену".

Ипак, додао је, важнија је ствар то што је држава дужна да грађанима обезбеди онај ниво заштите приватности који им гарантује Устав.

Портал о раду Повереника за информације од јавног значаја 

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Родољуб Шабић представио је портал који грађанима омогућава да без ограничења користе, обрађују и анализирају податке о раду те институције.

Шабић је на представљању отворених података у Београду рекао да је реч о финализацији пројекта који је трајао више месеци иза кога стоји идеја о доступности података о раду јавних власти.

"Све што држава ради унапред је плаћено новцем грађана као пореских обвезника и зато је у реду да сами грађани виде шта власт ради. Посебно је значајно да су ови подаци машински читљиви, да то није просто препричавање или фотографија информација, већ да онај ко користи те податке може даље да их обрађује и анализира", рекао је Шабић.

Подсећа да су сличан концепт комуникације већ спровели Министарство посвете и Министарство унутрашњих послова, али не у пуном обиму попут повереника и на нешто другачије начине.

"Идеја отворених података егзистира у Србији већ колико година. Није Повереник једна од најинтересантнијих институција, али је ствар у томе да овај пример следе сви органи, нарочито они који имају више моћи и новца", рекао је Повереник.

Према његовим речима, држава је дужна да грађанима обезбеди адекватан ниво заштите података, "чак и да не иде ка ЕУ".

"Сваког дана смо сведоци скандала у вези са овим подацима, што је последица непостојања стратешког приступа. Чиновници не морају да препознају употребну вредност података који се налазе у бројним институцијама али то могу учинити истраживачи, новинари или предузетници", додао је Шабић.

Појам "отворени подаци" подразумева јавно доступне податке који могу слободно да се користе без ограничења од стране аутора, који су машински читљиви, правовремени, доступни и по могућству бесплатни. На веб адресама Повереника www.otvorenipodaci.poverenik.rs и www.data.poverenik.rs тренутно је отворено 13 скупова података међу којима су каталог органа јавне власти, жалбе из области права на приступ информацијама, тужбе против Повереника из области слободног приступа информацијама, поступање Повереника по представкама.