Николић: Народна библиотека гради лепу слику Србије

Томислав Николић уручио је награду "Јанко Шафарик" директорки Библиотеке града Београда Јасмини Нинков.

Николић је истакао и да је НБС позвана да предводи институције културе, да им буде узор, као и да библиотекарски посао има културну и просветитељску мисију, друштвено најважнију нарочито за ученике и студенте.

"Ви сте мост између читаоца и књиге, његов водич, промотер културе читања која не сме да посустане у временима оптерећеним лаком забавом и естрадом. Са жељама да останете посвећени свом узвишеном послу, а у његовој реализацији увек ћете имати моју неподељену подршку", рекао је Николић.

Председник Србије је као највећу част и одговорност прихватио пре три године да буде покровитељ Народне библиотеке Србије, саборне институције културе и каже да му сада пријатну дужност представља да учествује у реализацији и да помогне највише што може.

"Вођен Цицероновом мишљу да направити библиотеку у кући значи подарити јој душу, другачије и нисам могао, јер Србија – наша заједничка кућа – не заслужује мање од овакве Народне библиотеке која прати савремене трендове у библиотекарству, али и у чувању, заштити и промоцији књижног фонда", нагласио је председник.

Он је подсетио на све помаке, који су за три године учињени у раду те институције, попут у целости обновљеног трезора и фототеке Одељења за археографију, набављене компакт-полице и најавио да ће ове године бити завршен екстерни депо, који је веома важан за даље одлагање књига.

Као један од пројеката који се управо реализује, истиче и низ договорених садржаја са националним библиотекама других земаља.

"Та специфична врста културне дипломатије, од немерљиве је важности за нашу земљу. Поменућу тек пројекат 'Центар српске књиге', који ће ускоро заживети у московској библиотеци у Славистичком центру у Бугарској. Договарамо се, по истом принципу, о нашим центрима књига и у националним институцијама и библиотекама широм Европе", рекао је Николић.

Према његовим речима, такви пројекти су радост за све који у њима учествују, јер, како је истакао, "има се са чим изаћи пред витезове писане речи и читаоце, ма где били у свету".

"Имамо шта да покажемо и чиме да се поносимо", нагласио је председник Србије и упутио искрену захвалност библиотекарима за рад.

"Читав један скривени вредни мравињак иза кулиса хола, читаонице, ове сале, вредно ради послове од највећег националног значаја. Тих људи се ретко сетимо, а готово да нема дана у години а да се у овом здању не дешавају различити програми, изложбе, промоције, концерти, научни и стручни скупови", напоменуо је Николић.

Додао је да се, истовремено, далеко од очију јавности, у лабораторијама и кабинетима зграде Народне библиотеке рестаурирају најстарије странице наше писане речи, брижљиво се чувају легати, фотографије, слике, часописи, дигитализује књижни фонд.

Обраћајући се библиотекарима, Николић је рекао да неће престати да понавља колико је важан њихов посао, колико је важно да се где год може направи библиотека, "макар кутак пун књига, да се у сваки простор унесе душа".

"Од вртића до основношколских учионица, преко библиотека у насељима, општинама, градовима, до ове наше, кровне Народне библиотеке Србије. Ви сте мост између читаоца и књиге, његов водич, промотер културе читања која не сме да посустане у временима оптерећеним лаком забавом и естрадом", сматра председник.

Он је библиотекарима и свим грађанима Србије честитао Дан Народне библиотеке и Национални дан књиге, донирао је монографију о Жичи "пирамиди књига" за најсиромашније.

Управник Народне библиотеке Србије Ласло Блашковић као актуелни проблем библиотеке навео је мањак простора и рекао да за три-четири године неће имати где да се одложе књиге.

"Али, постоји сагласје свих релевантних чинилаца да се тај проблем реши, имамо подршку Министарства културе и нашег покровитеља председника Републике", рекао је Блашковић.

Он је награду "Јанко Шафарик" за најбољу књигу у мрежи јавних библиотека Србије за 2015. уручио писцу Филипу Давиду за роман "Кућа сећања и заборава".

Народна библиотека Србије основна је 1832. године и за дан оснивања узима се 28. фебруар те године, када је Димитрије Давидовић послао писмо кнезу Милошу о уређењу библиотеке.