Све више "тренера за живот"

Откад се на психотерапију више не иде кроз споредни улаз, на мала врата улазе и терапеути, саветници, тренери, чија је стручност упитна.

Психотерапеут Миа Попић истиче да сада свако себе може да назове коучом, уколико је прошао обуку од неколико месеци.

Квалификованог лајф коуча, или тренера за живот, у помоћ зову успешни да би били још успешнији. Ипак, све чешће им се обраћају и они којима је потребна озбиљнија помоћ.

"Иза тих површних проблема, да не могу да се организују или не могу да поставе прави циљ, како се то данас маркетиншки рекламира, могу да стоје озбиљни проблеми, а неко ко је завршио курс од неколико дана неће знати да то препозна", каже Попићева.

Ко је квалификован да ради у осетљивој области пружања психолошке помоћи, а ко није, не препознаје ни држава. Закон о психотерапији још није усвојен, иако нацрт постоји годинама.

Нацртом је предвиђено оснивање коморе која би могла да позове на одговорност и води рачуна о усавршавању стручњака.

Доктор Зоран Миливојевић, председник Савеза друштава психотерапеута Србије, истиче да би особа која се бави психолошком помоћи морала да има одређене квалитете који гарантују да ће радити у интересу клијента, а не у свом интересу.

"И онда клијенти који нису задовољни би имали могућност да се жале етичком одбору, а тој особи може да буде одузето право да се бави том врстом посла, уколико дође до неке теже повреде етичког кодекса", објашњава др Миливојевић.

Без закона, најпре се може помоћи самом себи, тако што ћете да бирате чију ћете помоћ тражити. За сада, ономе ко верује да је претрпео штету због неодговарајуће терапије, остаје једино грађанска парница.