Стефановић: Проток избеглица зависи од Аустрије и Немачке

Стефановић је, на конференцији министара унутрашњих и спољних послова Западног Балкана одржаној на иницијативу Аустрије, констатовао да је нажалост требало годину дана да се дође до првих заједничких решења о регистрацији миграната дуж западнобалканске руте.

"Не могу одлуке да се доносе као да имамо све време овог света. Избегличка криза је најважније питање са којим се данас суочава Европа и тражи решавање без одлагања. Много је отворених питања данас о којима морамо разговарати, а времена немамо. Уколико у наредним данима не изађемо са заједничким ставом, пролеће ће нам донети нове проблеме и још теже изазове", истакао је Стефановић.

Он је додао да је започета заједничка профилација миграната на грчко-македонској граници, која је недавно договорена у Загребу, али да постоје одређени проблеми приликом регистрације.

Стефановић је замолио све земље да се укључе у профилацију миграната на грчко-македонској граници, јер, рекао је, уколико мигранти буду морали да се региструју на сваком граничном прелазу, онда наша одлука са састанка из Загреба нема смисла.

Такође је учеснике конференције упитао и каква је политика Европске уније према економским мигрантима.

"Да ли те мигранте примамо или не? Шта је алтернатива? И ко су заиста економски мигранти? Како да Србија или Македонија на своју територију приме мигранте које не желе друге државе? Ако нам колеге из Хрватске, Словеније, Аустрије и Немачке кажу да хоће да приме стотине, хиљаде или десетине хиљада Авганистанаца, Сомалаца или Мароканаца, ми ћемо их врло радо пропустити преко наше територије. Али, ако нам свакога дана стижу веома јасне одлуке ових држава да не желе мигранте који нису из ратом захваћених подручја, чак ни у транзиту преко своје територије, шта онда остаје Србији осим да поступи на исти начин", казао је Стефановић.

Он је подсетио да је Србија више пута истицала да жели да буде део решења, али само ако у томе све земље преузму део терета.

"Уколико Немачка и Аустрија не затворе своје границе за пријем избеглица, ни Србија то неће учинити. Србија не може да буде колективни центар. Поштујемо људска права, саосећамо са избеглицама рата, јер смо и сами то искусили на својој кожи, показали смо своју хуманост и несебичност, али исто тако морамо мислити на наше грађане и њихове интересе", рекао је Стефановић.

Подсетио је да је Србија током деведесетих година на своју територију примила више од 400.000 избеглица.

"И данас више од 200.000 њих се налази у неком режиму помоћи или у избегличком статусу. Дакле, Србија зна шта је терет кризе избеглиштва, Србија жели да буде део помоћи и Србија се према мигрантима понаша хумано", закључио је Стефановић.

Поред Стефановића, на скупу у Бечу у име Србије учествује и министар спољних послова Ивица Дачић.

Циљ скупа на који су допутовали министри унутрашњих и спољних послова Албаније, Босне и Херцеговине, Бугарске, Црне Горе, Хрватске, Косова, Македоније, Словеније и Србије, јесте усаглашавање у вези са актуелним миграционим изазовима у већ доказаном формату Аустрије и партнера са Балкана.

Учесници конференције разговарали су на првом панелу о темама које се тичу унутрашње безбедности, као што су управљање границама, борба против кријумчара и екстремизма.

Други панел се бавио темама које су изазов за спољну политику, као што су мере за борбу против узрока за бекство, сарадња са трећим земљама и информације о земљама порекла.

"Наставак 'бечког' састанка у петак у Београду"

Небојша Стефановић је најавио наставак "бечког" састанка о мигрантима на балканској рути за крај седмице у Београду.

„"У петак ће у Београду бити настављени разговори на нивоу директора полиција држава које су учествовале на овој конференцији, али ћемо позвати и Мађарску и Грчку, као и друге државе које могу да допринесу решењу", најавио је српски министар на прес-конференцији у Бечу.

Он је прецизирао да треба да се утврди ко има право да дође у Европу и коме је могуће допустити транзит.

Стефановић је оценио да је договор о профилацији у Македонији главно достигнуће данашње конференције о Западном Балкану у Бечу, на иницијативу Аустрије, а у циљу заустављања таласа избеглица.

Он је рекао да Србија верује да је једино одрживо решење за ову кризу заједничко, јединствено и целовито европско решење, те да су се сви учесници скупа у томе сложžили.

У међувремену, рекао је, Србија ће примењивати све што чине Немачка, Аустрија и Шведска, као и све друге државе које сносе највећи терет.

"Наставићемо као од првог тренутка миграције да пружамо избеглицама хуман третман. Ми у том послу очекујемо помоћ и јасне инструкције од ЕУ шта да радимо даље“", поручио је Стефановић.

Он је подвукао да Србија не може да прихвати оне мигранте који не могу да иду даље у ЕУ, јер ако „наше комшије, на рути после нас, не прихвате мигранте из одређених земаља, бесмислено је да их прими Србија, а реч је пре свега о економским мигрантима“.