План против фаворизовања појединих адвоката

Полиција, тужилац и председник суда дужни су да оптуженом, који оствари право на бесплатну одбрану, ангажују браниоца по службеној дужности и то по редоследу са списка који добијају од адвокатске коморе. Ипак, дешава се да после, на пример 25. са списка, уместо 26. позову рецимо 105.

"Интереси могу бити различити, почевши од оног најбизарнијег, рецимо ангажовање одређених људи да бране по службеној дужности да би неко ко им је то омогућио са њима поделио новац. Рецимо једна наша колегиница је за годину дана по основу службених одбрана у полицији добила 22 милиона динара", каже председник Адвокатске коморе Србије Драгољуб Ђорђевић.

Жарко Марковић из Мисије ОЕБС-а у Србији истиче да мотив може бити и то да се добије страна у поступку која неће за орган поступка, тужилаштво и полицију, правити превелике проблеме, односно "превише изгарати у одбрани свог клијента" него омогућити релативно једноставан ток поступка и у коначној инстанци осуду.

Да ли у сарадњи браниоца по службеној дужности и председника судова има елемената кривичног дела, Високи савет судства није проверавао.

Нису подношене пријаве упркос томе што је последњи извештај из 2013. показао да су неки председници судова кршили закон – појединим адвокатима давали више десетина предмета, а другима најмање по један.

"Кривично дело је уколико имамо неког договора између председника суда и адвоката да се неко фаворизује, па да имамо услуге и противуслуге, то би било кривично дело, а ово је само недомаћинско пословање које би требало да буде санкционисано тиме да тај председник евентуално одговара дисциплински, буде разрешен или да не буде касније изабран", рекао је председник Високог савета судства и Врховног касационог суда Драгомир Милојевић и додаје да још није било таквих случајева.

Простор за злоупотребе требало би да смањи механизам на коме раде Адвокатска комора Србије и ОЕБС. У неким местима то је већ пракса.

"Пример је адвокатска заједница Новог Пазара где су се договорили председници Основног и Вишег суда, виши и основни јавни тужилац и адвокатска заједница заједно са Полицијском Управом да држе један дежурни телефон на који се јавља неко од чланова адвокатске заједнице и онда он расподељује предмете по листи, сви имају увид у податке о томе ко је који предмет добио и колико предмета", објашњава Марковић.

Из МУП-а само кратак одговор. Наводе да раде по Закону, да су на списку Адвокатске коморе Београда била 1.522 адвоката, којима су прошле године упутили 2.328 позива, а да је одбрану прихватило њих 686.

У Републичком јавном тужилаштву се нису одазвали нашем позиву да говоре о овој теми.