Обележавање Дана државности Србије

Председник Србије Томислав Николић је поводом Дана државности положио венце на споменик Незнаног јунака на Авали.

"На Сретење 1804. године Србија је отворила врата слободе, на Сретење 1835. године врата демократије. На част, славу и хвалу нашим прецима, за наук нама и нашим потомцима. Вечита је Србија", написао је Николић у Спомен књизи.

Николић је доделио одликовања заслужним појединцима, институцијама, Председник ће организовати свечани пријем у згради Генералног секретаријата председника Републике.

Председник Владе Србије Александар Вучић присуствовао је Свечаној академији у Крагујевцу поводом Сретења - Дана државности Републике Србије.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин предводио је државну церемонију у цркви Светог Ђорђа на Опленцу код Тополе.

Председница Скупштине Србије Маја Гојковић изјавила је да Србија данас тежи да буде модерна европска држава, поштована у свету и да је зато важно да гради пријатељство и са европским државама, али и са другим великим земљама, попут САД, Русије и Кине.

Гојковић је, подсетивши на важност Сретења, рекла да Србија треба да буде поносна на сваки славни сегмент своје историје и поручила да грађани не треба да се деле, већ да заједно граде модерну државу.

"На данашњи дан Србија је донела Устав какав нису имале ни многе друге уређеније државе у то време и тиме показала потребу да буде модерна европска земља. И данас Србија тежи да буде модерна европска земља и поштована у свету", рекла је Гојковић у Горњој Трепчи, где је присуствовала откривању спомен-обележја Вишњи, мајци кнеза Милоша Обреновића.

"Вишња је рођена у овим крајевима, неки кажу Горњој, а неки Доњој Трепчи, и важила је за жену која вреди да буде упамћена у историји Србије. То је жена која је родила књажеве Милоша, Јована и Јакова и успоставили династију Обреновић", рекла је Гојковићева.

На спомен обележју пише: "Мајци Вишњи из Трепче. Родоначелници Династије Обреновић 1815. оснивачима нововековне Србије почев са Милошем Обреновићем, као и мајкама српских Родољуба из минулих времена".

Баба Вишња је умрла 1817. године, пред сам крај Другог српског устанка. Сахрањена је у дворишту манастира Враћевшница у близини Горњег Милановца.

Директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић рекао је у Звечану, на свечаној академији поводом Дана државности Србије да без идеје српског Космета не би било ни Карађорђевог устанка, а вероватно ни васкрса државе српске.

Академији су присуствовали српски представници политичког, друштвеног и јавног живота на Косову и Метохији., као и српски представници у косовским институцијама.

Ђурић је рекао да Србија и српски народ и данас воле слободу и имају жељу да своје друштво уреде напредно и цивилизацијски.

"Срби данас на КиМ стицајем околности морају да искористе сав свој демократски потенцијал и националну виталност да се изборе за права која је наш народ пре два века тражио за себе и гарантовао другима. Да бисмо у томе били успешни, морамо у највећој могућој мери бити сагласни око циљева", нагласио је Ђурић.

Српска револуција, како ју је назвао немачки историчар Леополд Ранке, почела је Карађорђевом буном на Сретење 1804. године, а завршена деценијама касније, захваљујући мудрости књаза Милоша Обреновића.

На Сретење 1804. године, на збору виђенијих Срба са територије Београдског (односно Смедеревског) пашалука, који се догодио у Марићевића јарузи у Орашцу, донета је одлука о подизању устанка против Турака и за вожда је изабран Ђорђе Петровић - Карађорђе.

Одлуци о подизању устанка претходила је сеча кнезова, односно угледних народних првака, које су дахије превентивно побиле, због наводне нелојалности.

Први српски устанак најпре је захватио крајеве западно од Колубаре, Шумадију и Поморавље.

Читав Београдски пашалук ослобођен је 1807. године, али је судбину устанка одредио исход Руско-турског рата, пошто су Русија и Турска потписале мир у Букурешту 1812. године.

Препуштање Србије било је плод чињенице да је почињао Наполеонов поход на Русију.

Према речима Ранкеа, Карађорђевом буном започела је Српска револуција, окончана успешним дипломатским достигнућима Милоша Обреновића, деценијама потом.

Карађорђе је током Првог српског устанка (1804-1813), у склопу обнове српске државности, између осталог устројио и низ важних институција, попут Велике школе, далеког зачетка данашњег Универзитета у Београду.

На Сретење 1835. године у Крагујевцу је донет први Устав Кнежевине Србије, познат као Сретењски. Уставне одредбе које је садржао обликоване су по узору на уставе Француске и Белгије.

Текст устава, необично либералан за тадашње прилике, израдио је Димитрије Давидовић, знаменити новинар и српски национални радник.

Овакво уставно решење одмах је изазавало негодовање Аустрије, Турске и Русије, због чега је убрзо суспендован.

Велике силе сматрале су га превише либералним - у поређењу са уставима европских земаља тог времена он је то и био, осим ретких изузетака попут Француске и Белгије.

Кнежевина и Краљевина Србија имала је потом више различитих уставних решења: 1838, 1869, 1888, 1901. и 1903. године.

После Другог светског рата, од 1945. године, у потпуно промењеним околностима, Србија је у саставу федералне Југославије четири пута усвајала највиши законодавни акт, а актуелни је усвојен 30. октобра 2006. године.