Коме смета дувански дим, а коме његова забрана

Постојећи Закон о заштити становништва од дуванског дима утицао је се годишње у Србији укупан број пушача смањи за 10 000, али упркос смањењу, изложеност дуванском диму је и даље велика, а последице огромне.

Више од половине старијих од 15 година је свакодневно изложено дуванском диму.

Срмена Крстев из Комисије за превенцију употребе дувана рекла је за РТС да је Комисија урадила измену и допуну тог закона у смислу да је пушење забрањемно на сваком радноми јавном месту и јавном превозу, без икаквих изузетака без посебних просторија.

Каже да се то односи на све угоститељске обејкте који су досад били изузети и због тога је било мало отежано праћење и примена овог закона.

Истакла је да је закон донесен да заштити непушаче од дуванског дима који могу бити нежељено изложени дуванском диму као и раднике на радним местима који су не својом жељом изложени дуванском диму и њима је то професионални ризик.

Према њеним речима, у суштини тај закон пре свега, штити непушаче.

"Међутим, поред тога он има позитивне ефекте тако да у просеку се сматра да шест одсто пушача остави дуван а неки који нису иставили дуван ипак смање број попушених цигарета. Ми имао саветовалиште за одвикавање од пушења, лекари су обучени да помогну пацијентима", закључила је Срмена Крстев.

У Србији свакодневно или повремено пуши више од 38 одсто мушкараца и скоро 30 одсто жена. Пушење водећи фактор ризика у Србији, са сваким димом пушачи удахну 7.500 хемикалија, десетине канцерогених супстанци, дим је одговоран за 13,7 посто изгубљених година живота.