Николић: Злочин је заборавити злочин

Пре седамдесет година, захваљујући Палу Жамбокију Холокауст су преживели Јосеф и његова сестра. Уместо у логору, завршили су код његове породице и ту дочекали крај рата. У знак захвалности Јосеф од тада носи презиме свог спасиоца.

"Били смо у Београду, Жамбоки који нас је спасио, извео нас је из овог логора, примио нас је, сестру је пребацио у Нови Кнежевац, мене је узео са собом, а спасио је још четворо деце,", каже Јосеф.

Од 11 хиљада Јевреја у Београду - крај рата дочекало је њих око 1.500.

На церемонији обележавања сећања на жртве Холокауста, председник Србије Томислав Николић поручио је да Холокауст не сме бити заборављен, јер је злочин заборавити злочин.

"А неки би желели да га починимо, да Холокауст предамо забораву или да се деси нешто још горе, да га се сећамо површно и погрешно", рекао је Николић после полагања венца на Споменик жртвама геноцида у Другом светском рату, који се налази у оквиру комплекса некадашњег концентрационог логора на Старом сајмишту у Београду.

За сећање и помисао на Холокауст, рекао је председник Србије, потребни су видљиви трајни знаци о којима може да се размишља.

"Кроз спознају историје у свој својој суровости, морамо се стално подсећати да се историја не би поновила, на неком другом месту или у новом руху. Тек онда ће Холокауст бити у свести свих нација", поручио је Николић, додајући да 27. Нисана (хебрејски први месец) заједно за Јеврејима из читавог света обележавамо Дан сећања на Холокауст, трагедију која је задесила јеврејски народ, а у којој су учествовали и други народи, вољно или невољно.

Николић је истакао и да Србија није била поштеђена монструозног плана "коначног решења", те да су Јевреји и сви они који су се супротставили нацистичкој идеји били мета прогона.

У таквим условима, истакао је председник Србије, била је храброст спасавати некога ко је био Јеврејин, а људи који се нису приклонили окупатору исказали су у тим данима велику храброст.

"Широм Србије грађани су помагали прогоњеним Јеврејима. Данас када, нажалост, постоји и појава негације Холокауста потребно је на један нов начин упознати генерације са страдањем Јевреја, Срба, Рома и других националности и свим погубним аспектима нацистичке идеологије", истакао је Николић.

Поручује да Холокауст мора да се прикаже онаквим какав је био, без убацивања тривијалних "али лако сварљивих чињеница" без маргинализовања до негације и језиве прошлости и истине.

"Свет се мења и ми морамо да будемо свесни да доприносимо обликовању будућности. Начин на који то радимо, да ли то радимо чињењем или нечињењем, на позитиван или негативан начин, одразиће се на будућност. Зато је важно да уложимо максималан напор да будуће генерације живе у миру и слози, без страха од сукоба и ратова", поручио је председник Србије.

Старо Сајмиште је, попут Аушвица, Јасеновца, Маутхаузена, било је једно од многих места страдања. О страшном злочину сведоче и подаци - кроз тај логор је, процењује се, прошло око 100.000 људи, Јевреја, Срба, Рома и припадника осталих народа.

Премијер Александар Вучић је поручио да ће Србија пружити правду јеврејској заједници и донети законски оквир за страхоте кроз које су прошле јеврејске породице које су остале без наследника.

Николић је предводио централну државну комеморативну церемонију одавања почасти поводом обележавања Међународног дана сећања на жртве Холокауста.

Пошту жртвама одали су и председница Скупштине Србије Маја Гојковић, а у име Владе Србије министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин и министар унутрашњих послова Небојша Стефановић.

Централној државној церемонији одавања почасти присуствовали су и они који су преживели Холокауст, потомци жртава, некадашњи заточеници логора смрти у Другом светском рату, представници Савеза јеврејских општина Србије, председник Националног савета ромске националне мањине, министри Владе Србије, представници Скупштине Србије, председник Скупштине града Београда, чланови дипломатског кора, удружења и грађани.

Председник Скупштине града Никола Никодијевић поручио је да не смеју да се забораве злочини који су се десили у Другом светском рату, јер би заборав био опрост и амнестија злочинцима који су починили најгнусније ствари у 20. веку.

Никодијевић је, у име Града Београда, положио венац на Споменик жртвама геноцида у Другом светском рату, у оквиру комплекса некадашњег концентрационог логора на Старом сајмишту у Београду.

Истовремено, председник Скупштине Београда најавио је да ће на Старом сајмишту за две године бити подигнут меморијални центар, какав заслужују све невине жртве које су страдале у Београду од 1941. до 1945. године.

Никодијевић је навео да је централна кула на Старом сајмишту већ исељена и да ће представљати централни део будућег меморијалног комплекса.

Градски менаџер Београда Горан Весић изјавио је поводом Међународног дана сећања на жртве Холокауста да је Београд у последње две године урадио више да институционализује сећање на најстрашнији злочин у историји човечанства и своје суграђане Јевреје, који су невини страдали, него што је то урађено претходних деценијама.

"Прва одлука Скупштине града, после избора 2014. године, била је да се 10. мај прогласи Даном сећања на жртве Холокауста у Београду. Тога дана, 1942. године, нацистички окупатор је прогласио да у Београду нема више Јевреја. Зато ми тај дан обележавамо као дан сећања на све Београђане јеврејског порекла који су убијени на Старом сајмишту током Другог светског рата", рекао је Весић.

Весић је додао да је Београд учинио велики напредак у стварању услова да Старо сајмиште, стратиште Јевреја, Срба, Рома и антифашиста, постане меморијални центар, пренела је Служба за информисање Града.

"Старо сајмиште је можда највеће неуређено стратиште у Европи и ми смо урадили велики посао да оно постане меморијални комплекс. Успели смо да иселимо централну кулу и током ове године биће расписан конкурс за њену реконструкцију, а у току су припреме за исељење италијанског павиљона", рекао је Весић.

Према његовим речима, у припреми је закон о Старом сајмишту, а изразио је и уверење да је веома близу дан када ће почети радови на уређењу меморијалног комплекса.

"У овом послу имамо велику подршку Владе Србије, Српске православне цркве, јеврејске заједнице али и стручне јавности", рекао је градски менаџер.

Споменик жртвама геноцида у Другом светском рату налази се у оквиру комплекса некадашњег концентрационог логора на Старом сајмишту у Београду.

Обележавање Холокауста у Аушвицу 

Пошта жртвама одата је у Аушвицу, највећем нацистичком центру за убијање и симболу Холокауста. Црвена армија је 27. јануара 1945. године ослободила то највеће стратиште Јевреја у Другом светском рату.

"Двојица војника су ушла у нашу касарну и питали нас ко смо. Рекли смо да смо затвореници, ја сам први одговорио. Онда ми је један војник дао две конзерве са месом а други мало шећера. То је био мој срећан дан, тада сам знао да нећу умрети", каже бивши логораш Хенрик Дужик.

Да се морају осудиту антисемитизам и напади на верске, етничке и друге групе порука је генералног секретара Уједињених нација.

"Сећање на холокауст је моћно подсећање на оно што може да се деси када престанемо да осећамо нашу заједничку хуманост. Наша је дужност да се сетимо прошлости и да помогнемо онима којима смо сада потребни, поручио је Бан Кимун.

Израел је објавио писмо које је пре неколико деценија, пре погубљења, написао нацистички ратни злочинац Адолф Ајхман. Писао је да израелски суд преувеличао његову улогу у организовању логистике Хитлеровог такозваног финалног решења. Пише да је тражио да се направи разлика између одговорних лидера и људи попут њега који су, како наводи, били приморани да буду обични инструменти у рукама лидера. Током Другог светског рата плански је убијено шест милион Јевреја.

Међународни дан сећања на жртве Холокауста установљен је 1. новембра 2005. године резолуцијом Генералне скупштине Уједињених нација.

Опредељујући се за дан када је 1945. године ослобођен Аушвиц–Биркенау, најозлоглашенији логор смрти у поробљеној Европи, Генерална скупштина УН руководила се потребом реафирмације људских права, превенције и кажњавања злочина геноцида, као и стално присутне опасности од расне, националне и верске мржње засноване на предрасудама.

Други светски рат однео је, поред осталог, више од шест милиона недужних жртава – припадника јеврејског народа, а Аушвиц, Треблинка, Маутхаузен, Дахау, Мајданек, Јасеновац, Старо сајмиште, Јајинци, логор "Црвени крст" у Нишу, само су нека од масовних стратишта невиних жртава.

Комеморација и обележавање Међународног дана сећања на жртве холокауста одржана је данас и у Бечеју, где су и на спомен-обележја постављени венци. Полагањем венаца на спомен-плочу на месту некадашње синаноге и евоцирањем успомена на жртве Холокауста, и у Зрењанину је обележен Дан сећања.