Кријумчарење миграната уносније од трговине дрогом

У парку код београдске аутобуске станице Сиријаца, Авганистанаца и Ирачана нема. Али, има оних које Европа зове економским мигрантима. Група Мароканца стигла је јуче директно из Македоније.

"Ходао сам кроз Македонију три дана и спавао напољу. Било је јако хладно. Онда смо дошли у неку кућу на граници Македоније и Србије и чекали кола која су нас довезла до Београда", прича Јусеф, мигрант из Марока.

Каже да их је њих петнаесторо у једним колима прешло границу.

Открива да је возачу дао 1.000 евра зато што га је довезао од Македоније до Србије, а пошто жели да стигне до Беча, то ће га, каже, коштати још 1.200 евра.

На питање како проналазе возаче, да ли их траже на фејсбуку или их неко зове, Јусеф одговара да му је пријатељ који је раније дошао препоручио човека.

Каже да се плаши да би полиција могла да га ухапси, али да ризикује јер тамо у Бечу има шансу.

Кријумчарски ланац из Македоније, кажу у Центру за помоћ азилантима, ради по већ устаљеној шеми.

"Људи свакодневно долазе, и они који нису из Ирака, Сирије и Авганистана, користе кријумчарске ланце који су поново оживели откад су уведене препреке", каже Радош Ђуровић из Центра за помоћ тражиоцима азила.

Подсетио је да је таква ситуација била и пре мигрантске кризе, када су људи из Македоније истим путем долазили уз помоћ кријумчара.

Да је кријумчарење постало бизнис, уноснији и од трговине дрогом показују подаци Еуропола. Од почетка избегличке кризе, кријумчари су зарадили између три и шест милијарди долара, а новац им је давало чак 90 одсто економских миграната. У радној групи за мигранте кажу да се граница контролише колико је могуће.

"Кријумчара је увек било и биће. Али овде је прошло 600.000 људи и не може се рећи да је овде икада постојала политика занемаривања процеса кријумчарења. И баш зато је овде поднето више од 1.000 кривичних пријава против више од 1.000 извршилаца и по томе Србија предњачи на мигрантској рути", каже министар Александар Вулин, координатор Радне групе за мигранте.

Економски мигранти који у Србији не затраже азил, траже начин да из Србије изађу. Инфо центар за мигранте пун је Пакистанаца и Мароканаца који за то чекају погодан тренутак.

Један Пакистанац који је у Београду већ недељу дана, каж да ће отићи или када се и за њега отворе границе, или када скупи довољно новца за кријумчаре.