Недовољно давалаца коштане сржи у Србији

У регистар давалаца може да се пријави свака здрава особа, од 18 до 40 година, а матичне ћелије можемо да дамо до 60. године.

"Попуњавају се формулари, даје се узорак крви од ког ми даље радимо анализе које су неопходне да би се показало да ли давалац одговара одређеном болеснику. Проблем је што је вероватноћа да две особе буду подударне, изузетно мала", објашњава Зорана Андрић из Регистра давалаца костне сржи.

Прошле године за већину наших пацијената којима је била неопходна трансплантација, подударни давалац, на срећу, нађен је у Светском регистру, који има 25 милиона људи. А драгоцени, посебни и јединствени, за наше научнике - физичаре, озрачене у Институту Винча пре више од пола века били су грађани Француске. То је је тема романа "Расцепи", аутора Горана Милашиновића, која ће бити и део новог филма Драгана Бјелогрлића.

"Први пут у свету, први пут на нејајчаним близанцима, се направила трансплантација коштане сржи са великим ризиком и за доноре. Донори су чак били упозорени да могу да изгубе живот, да доживе велики шок, али, обични грађани, домаћица, бивши морнар, су дошли и пристали и дали коштану срж за југословенске грађане. То је тада била велика победа медицине и велика победа хуманости", наводи кардиолог проф. др Горан Милашиновић, аутор романа "Расцепи".

Захваљуући пионирском подухвату чувеног француског онколога, Жоржа Матеа наши научници су тада преживели. Један од Винчиних физичара Радојко Максић, данас има 80 година.

"Ја мислим да је то такође могуће и данас, да постоје људи, али ретки су, који су спремни да зарад те природне потребе да се друго човеку помогне, жртвују чак и своје сопствено здравље", наводи Милашиновић.

Узимање матичних ћелија данас је другачије, мање опасно за даваоце али и даље незамењиво за примаоце. Доктор који је урадио трансплантације више није жив, али је у годинама када је Србији било најтеже у време санкција и Нато бомбардовања, био чест гост Београда. Лечио је наше грађане бесплатно, спавао и хранио се у Клиничко-болничком центру Бежанијска коса јер није желео у хотел, па не чуди што Онколошко одељење те установе носи име Жоржа Матеа.