Нова правила у кладионицама, у минусу и кад добијеш

Применом нових прописа, од 1. фебруара за сваки добитак у кладионици изнад 11.000 динара грађанима ће се на лицу места одбијати порез од 20 одсто, док се за исти добитак у казину порез не плаћа. Новина је и да ће се у кладионицама порез плаћати и на уложени део добитка. Из Министарства финасија кажу да је циљ да се изједначи пореска основица за све обвезнике који остварују исту врсту примања.

Кладионичари страхују да ће сваки добитак да их кошта, а неки и више од уложеног. Новим правилима нису задовољни. Пред камере нису хтели.

"Апсолутни је нонсенс да неко ко је у минусу плаћа порез, односно да играч који је добитник добија мање новца него што је уложио", наводе у Удружењу приређивача игара на срећу.

Речником кладионичара то значи. За уплату од 90.000 динара на исход утакмице са квотом 1,15 добитак пре опорезивања био би 103.500 динара. Након одузимања неопорезивог дела од 11.000, порез би износио 18.500 динара. То значи да би потенцијални добитак био 85.000 динара, односно 5.000 мањи од уплаћене суме.

У Министарству финансија објашњавају како ће примена изгледати у пракси.

"Не укида се постојеће право на неопорезиви износ од 11.000 динара што значи да лице и даље има право на умањење појединачно оствареног добитака за неопорезиви износ од 11.000 динара, али нема право и на умањење за износ уплате", наводе у Министарству финансија.

Економиста Горан Николић сматра да су ово рачуноводствене нелогичности.

"Такве да ће мотивисати да људи играју преко интернета што је много већа штета, да играју са иностарнством, онда су људи мотивисани да приступе неком другом виду коцкања који су на крају крајева много опсанији и ради се о много већим износима", каже Николић.

Слични прописи у региону. И Хрватска по стопи од 15 до 20 одсто опорезује добитак изнад неопорезивог износа, и у спортским кладионицама и у коцкарницама.

"Велики проблем је настао када су се приватни организатори игара на срећу односно кладиноничари окренули интеренту и интернетском клађењу и једноставно су изашли из порескох оквира. Ту су настали велики губици за државни буџет процењује се да су ти губици око 70 одсто", каже Дамир Новотни, економиста из Загреба.

Ка интернет клађењу важећи прописи окрећу кладионичаре и у Црној Гори.

"Иначе цела ова област у Црној Гори је ван контроле надлежних и њоме управља одређени лоби Црна Гора је покушала да уведе додатне порезе у област игара на срећу, али није успела", каже Биљана Матијашевић, економски новинар из Црне Горе.

У буџет Србије у 2015. години по основу игара на срећу уплаћено је готово шет милијарди динара (5.823.559.000 динара.) Од тога, милијарду и по односи се на клађење.

Број коментара 13

Пошаљи коментар

Види још

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.