Шта знамо о празницима и како их прослављамо

Исти празник, две слике, у селу и граду.

"Мало људи слави како се пре славило. Славимо онако како иде, колико се може наравно, у чесницу не иде златник, него нека наша парица", кажу грађани.

Чесницу и парицу неки замене картом за пут. Најтраженије су српске планине, за њима бугарска зимовалишта и европске метрополе.

"Свакако се путује у то време с обзиром да је то време новогодишњих празника, распуст. Део популације воли да искористи тај део празника и да у то време отпутује", каже Александар Сеничић из Јуте.

Не бира се само дестинација, важан је и датум повратка. 

"Обично планирају да се врате до петог, шестог с обзиром да је Божић један од оних празника за које се претпоставља да их треба провести кући у окружењу породице", каже Сеничић.

Ипак, млади са укућанима најчешће проведу време до ручка и вечере. Да ли бар на Божић треба заобићи клубове и кафиће, мишљења су подељена.

"Ја сам углавном са породицом и моји пријатељи углавном, ретко када се виђамо за Бадњи дан, углавном су сви са породицом. Доста људи слави Божић кући са родитељима, али знам и много људи који излазе увече у провод, по кафанама, пију, зезају се", кажу млади грађани.

Баш онако како се Нова Година славила у комунизму - док се о Божићу шапутало. Деведесетих се најрадоснији хришћански празник вратио на велика врата.

"Добили смо да је све то медијски више пропраћено, док су раније то били породични празници", каже Растко Јовић са Богословског факултета.

А породична трпеза сели се и у ресторане, бележи претеривање у пићу и храни. Од радости се и запуца, често заборави шта треба на Бадњи дан, а шта на Божић.

"На Бадњи дан се нико не позива, на Божић се не ради и не даје се ником ништа из куће, да се не би изнели богатство и срећа. Не дарује се на Божић нико осим укућана", каже Софија Костић, антрополог.

Дане око празника и сам празник многи проведу бринући да ли су поштовали све обичаје како треба.

"Не треба се исцрпљивати у обичајима, није то суштина празника. Не морате уносити сламу, јер пред свим црквама имате сламу, паљење бадњака", каже Растко Јовић.

"Можемо само љубав да дајемо да усмеримо неку радост, да се радујемо малим стварима", наводи Софија Костић.

И једни другима.