Отпад из Београда привлачан за 60 светских компанија

Управљање отпадом је један од највећих проблема с којима се суочава Србија, а посебно у Београду који има највећу и најнеуређенију депонију у Европи. Да се ту нешто мења показује и чињеница да је све више градова у Србији који имају пројекте одрживог развоја.

Ови пројекти подразумевају развој привреде без штетног утицаја на животну средину и коришћење обновљивих извора енергије. Само Београд ће за санацију депоније у Винчи и изградњу пет фабрика за пречишћавање отпадних вода уложити скоро милијарду евра.

Локални план управљања отпадом у Београду предвиђа да се до 2021. године успостави одрживи систем управљања отпадом и то по систему јавно-приватног партнерства. За београдски отпад заинтересовано је чак 60 компанија из целог света.

"Сада је изабрно пет највећих компанија према условима које смо ми поставили. То су компаније из Грчке, Француске, Немачке. Крајем следеће године већ очекујемо да се крене у инвестицију од преко 250 милиона евра", каже Горан Триван из Секретаријата за животну средину Београда.

План је да се до 2020. године трајно реши проблем канализације и отпадних вода и изгради Интерцептор и фабрика за пречишћавање отпадних вода.

"То постројење задовољава стандарде изласка пречишћених вода у Дунав. То ће бити Велико Село. Дирекција већ врши експропријацију земљишта величине 40 хектара", каже Петар Цекић из Дирекција за грађевинско земљиште и изградњу Београда.

Сваки грађанин Србије годишње баци 350 килограма отпада. Рециклира се свега 15 одсто, а остало завршава на депонијама. Већина фабрика за рециклажу ради са 60 одсто капацитета јер немају довољно сировина, а пет амбалажа се извози.

"Ми имамо довољно отпада али неразвијено сакупљање. Додатни проблем поред сакупљања је што дозвољавамо да нам сировине одлазе као непрерађени отпад у иностранство", каже Ана Петровић Вукићевић из Удружење рециклера Србије.

У ресорном министарству кажу да је одрживи развој прилика земљама у транзицији да кроз вид зелене економије полако изађу из кризе.

"Једна ствар је богата земља која се одрживо развија да би очувала своје ресурсе а троши туђе. Друга ствар је земља у транзицији која нема довољно средстава да користи туђе ресурсе и мора да се бави обновљивим изворима енергије и ономе што се налази око нас", каже Александар Весић из Министарства пољопривреде и заштите животне средине.

У организацији Централноевропског форума за развој, 168 градова и општина представили су 970 пројеката у области енергетске ефикасности, обновљивих извора и заштите животне средине који се реализују кроз јавно приватно партнерство.

"ЦЕДЕФ је ту да им преко компанија које смо ми назвали премијер лига, друштвено одговорне компаније, носиоци напредних технологија који су лидери у својој области, и које су спремне да путем јавно приватног партнерства те пројекте директно са градовима реализују", каже Јованка Арсић Каришић из ЦЕДЕФ-а.

Лидерима одрживог развоја проглашена су 64 града, због пројеката који највише утичу на побољшање живота њихових грађана.

Број коментара 6

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.