Читај ми!

Краће радно време, може ли се шведски модел применити у Србији

Када једна уређена и економски јака Шведска одлучи да радни дан смањи на шест сати, то није знак да жели да смањи учинак својих радника и запослених. Напротив, радници који краће раде су продуктивнији и одморнији. Питање је да ли се овакав модел може применити и на земље попут Србије, где радна недеља званично траје 40 сати.

Мање грешака на послу, ако је радник фокусиран – то је немогуће ако се ради осам сати, сматра шведска влада која је радно време скратила на шест сати.

Уредница магазина Бизнис Радојка Николић каже да не треба заборавити да је ту важан још један детаљ - колико су ти радници плаћени по сату.

"Да ли краће радно време значи истовремено и мања плата или се плата добија за мањи број сати што значи да се онда повећава цена радног сата. Очигледно је да су послодавци то све добро измерили и проценили", каже Николићева.

У Европи најдуже раде Аустријанци – 44 сата недељно. Следе их Грци са 43 сата, док Пољаци и Чеси раде око 42 сата у току недеље. По тој статистици, најкраће су на послу Данци и Финци који на послу проводе осам сати, пет дана у недељи. Укупно 40. И у Србији се ради 40 сати, на папиру.

"Што се тиче Србије, ми већ сада радимо пет сати ефективно. Истраживања нам показују да радимо ефективно пет сати и да имамо по пола сата за паузу и да су та нека остала два и по сата нешто што не можемо назвати ефективношћу јер осам сати држати пажњу је заиста тешко", каже председник Асоцијације менаџера људских ресурса Небојша Рако.

Стручњаци кажу да овакве одлуке утичу само на олакшавање рада, не и на отварање нових радних места.

Социолог Слободан Цвејић се пита шта ће бити са онима којима је радно време скраћено за два сата – да ли ће имати мању плату.

"Ми очекујемо сада зато што има мање моћи ће да се посвети деци или да ради нешто друго, али не, мораће да нађу други посао, да раде на црно, у суштини ништа се ту неће променити", каже Цвејић.

Наши радници су слабо мотивисани, сагласни су стручњаци. Али није новац једино средство да се то промени.

Каквом год идејом, циљ је мотивисати раднике да, и ако дуже седе на радном месту – више раде. Скраћивање радног времена у Србији, сматрају стручњаци, још није изводљиво, јер и без обзира на то што осам сати проводимо на радном месту, једноставно нисмо довољно продуктивни.

Један од начина могло би бити и флексибилно радно време, предлажу стручњаци. Иако се у расправама о Закону о раду слободније радно време помињало, ово решење до данас није заживело.

Број коментара 8

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

субота, 20. април 2024.
6° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво