Преминула примабалерина Јованка Бјегојевић

У Београду је у 84. години преминула Јованка Бјегојевић, примабалерина Народног позоришта у Београду и јадна од најпознатијих балетских уметница југословенског и српског културног простора.

Јованка Бјегојевић рођена је 1931. у Прњавору у БиХ, где је и стекла прва знања о игри на часовима госпође Хатман и са девет година први пут показала своје играчко умеће на школској новогодишњој приредби.

Била је једна од наших најчувенијих белих лабудица, примабалерина Народног позоришта, добитница бројних награда, као и Признања за врхунски допринос националној култури Републике Србије, саопштило је Удружење балетских уметника Србије.

После Прњаваора школовање наставља у Београду код Радмиле Цајић и у државној балетској школи у класи Милета Јовановића.

Професионалну играчку каријеру почиње 1950. у Народном позоришту, где дебитује у главној улози кнегиње у балету Балада. Одмах постиже успехе у балетима Лабудово језеро, Симфонија, Орфеј, Јоланда, Краљица острва, Кинеска прича, Ромео и Јулија.

У периоду 1956-1959. са великом успехом играла је у Паризу у трупи играча и кореографа Жана Бабилеа као водећа балерина класичног и модерног репертоара, међу којима и улоге креиране специјално за њу: Песак, Копча, Балетино.

Године 1959. потписује уговор са трупом Едуарда Борованског у Аустралији.

У Београд се враћа на позив управе Народног позоришта и од 1961. до 1972. са несмањеним жаром плени и самоуверено влада сценом играјући водеће улоге у редовном репертоару и премијерне представе Жизела, Двобој, Триптихон, Пепељуга, Пољубац виле, Напуштене, Птицо не склапај своја крила, коју је специјално за њу написао композитор Енрико Јосиф, Звездани круг и друге.

Гостовала је у Единбургу, Атини, Бечу, Салцбургу, Лозани, Цириху, Бакуу, Ташкенту, Лењинграду, Кијеву, Ослу, Барселони, Риму, на Блиском истоку, Грчкој и Бугарској.

Јованка Бјегојевић је један од оснивача Удружења балетских уметника Србије 1962. године. Добитница је Седмојулске награде за улогу у балету Триптихон П. Коњовића (1962), Октобарске награде града Београда, Годишње награде Народног позоришта (1969), Награде УБУС-а за животно дело (1998) и Признања за врхунски допринос националној култури.

Од 1972. престаје активно да игра и наставља са педагошким радом на одсеку глуме на Факултету драмских уметности као редовни професор. У два наврата 1970. и 1994. била је шеф и директор Балета Народног позоришта, а 80-их шеф Балета Позоришта на Теразијама.

Била је звезда филмова "Звиждук у осам", "Музика кроз векове", "У једном граду ко зна ком".

"У аманет свим генерацијама играча нека остане истакнут Јованкин кредо да балет и уметничка игра захтевају свето тројство неопходно за овај позив - људско тројство - кроз јединство умног, духовног и телесног", наводи УБУС.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 19. април 2024.
8° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво