Октобарско повећање пензија

Остало је још да статистичари саопште колико су плате порасле у септембру. Ако би њихов раст био као претходног месеца 0,2 прицента, редовна октобарска повишица износила би 4,3 одсто.

Уз претпоставку да раст плата буде већи, пензионери ће у најбољем случају са редовном повишицом и ванредних 10 одсто, са октобарским чеком добити до 15 одсто више, новца.  У Савезу пензионера очекују мање.

"Ја мислим највише да ће досећи 14,5 одсто, и зато смо ми још пре годину и по дана покренуки питање измене закона", рекао је Ђура Перић из Савеза пензионера Србије.

Док трошкови живота статистички благо расту, плате су само у априлу, скочиле за читавих 5,7 одсто. Међутим то по садашњој законској формули за обрачун, на повишицу утиче свега једном осмином, све остало зависи од кретања трошкова живота.

Због тога у Савезу пензионера кажу да измена закона није само, резултат кооалиционог споразума.

Како незванично сазнајемо у предлогу закона има неких измена, па треба очекивати да ће пензије, постепено тек крајем идуће године достићи 70 одсто просечне плате.

"Предлог измена закона је у припреми и за најдаље 15 дана биће пред Владом, према томе за идућу годину за оно што смо договорили ја не видем да ће ико довести у питање", рекао је Јован Кркобабић, потпредседник Владе Србије.

Најава министарке финансија да плате запослених у јавном сектору у идућој години могу порасти највише 2 одсто, значи да ће и просечне плате спорије расти, јер у јавном сектору ради скоро четвртина запослених у Србији. То би државној каси донело двоструку уштеду, ако се пензије буду усклађивале искључиво са платама.

Економисте и даље брине раст јавне потрошње и чињеница да ће у идућој години за пензије бити неопходно око 420 милијарди динара. Четрдесет милијарди у том колачу биће резултат овогодишњег ванредног повећања пензија за 10 одсто.

"На пример, уколико би се та иста свота уложила у ново запошљавање, она би донела неких 160.000 радних места, уз која би могли за годину две да покријемо износ реално исплаћених пензија", сматра економиста Мирослав Здравковић.

Тренутно се 65 одсто новца за пензије обезбеђује од уплате доприноса оних који раде. Уколико се број запослених битније не повећа, половина новца за месечне исплате пензија, морала би да стиже из буџета.