Поглед на "Олују" као на пролазну тешку непогоду

Са породицом је побегао од "Олује". У Пожеги, где је пронашао мир, бивши возач Миленко Јагодић Куриџа, постао је врсни грађевинац. Каже да ради од јутра до мрака, па о ратном пожару није имао када да размишља. Супруга и он су уместо прошлости, увек мислили на будућност.

"Како смо дошли овде, ми смо само мислили како ћемо децу извест на прави пут. Да буду добри људи, нисмо ни сањали да ће бити спортисти. Мислили смо да буду радници као што смо и ми, то нам је било најглавније", каже Миленко Јагодић Куриџа.

У избеглиштву, одрастање Марка и Срећка није било нимало лако.

Четири године породица Јагодић Куриџа делила је бараку са другим крајишким невољницима. А живели су у просторији од дванаест квадрата.

Пре петнаест година уз помоћ УНХЦР-а, Швајцарске и Србије добили су стан од 30 квадрата у избегличком насељу. Спортска каријера старијег сина вратила је у Хрватску. Сада брани боје Цибоне, али се нада да ће заиграти и у дресу Репрезентације Србије.

"Играо је у Спартаку, играо у Војводини, у Бања Луци, у Чапљини, где је веома тешко било отићи некада, због познатих дешавања, ратних, међутим, тамо су га изванредно прихватили", каже Миленко Јагодић Куриџа.

Упркос спорту, млађи син се окренуо грађевинарству, а вредне руке одвеле су га до Немачке. Родитељи се поносе што су у тешким околностима, успели да изведу децу на прави пут.

Миленкова супруга Мира каже да су најбитнији рад и поштење и ништа друго. "Мораш бити човек и не брини се ни за шта", додаје Мира.

"Будућност ми само прижељкујемо само да буде здравља. У будућности нек буде здраво, а ово друго све иде добро", рекао је Миленко Јагодић Куриџа.

Надају се да ће привремени станови у избегличком насељу, постати њихов трајни дом, јер су сви станари и даље - само закупци.