Памет "за фиоку"

Младом научнику шест година рада на Институту друштвених наука било је довољно да схвати како функционишу и сарађују институције државе и институти друштвених наука. 

"Сарадња је инцидентна и спорадична. Оно што долази као резултат научних истраживања у Србији није довољно важно за оне који формирају нове политике, доносе нове законе", каже Милан М. Марковић са Института друштвених наука.

Пројекти и истраживања неретко трају по пет и више година, држава је њихов највећи финансијер, али резултати и анализе који би требало да послуже у дугорочним планирањима обично остају неупотребљени и заборављени.

"Ја не верујем да је више од 10 одсто истраживања које смо урадили у последњих 10 година имало конкретнији ефекат на уређење неких политика. Они који доносе одлуке не желе да чују те налазе и информације, прихватају најрадије партикуларне налазе о појединачним проблемима", каже Слободан Цвејић, сарадник Института за социолошка истраживања.

Али да би се њихов глас чуо мораће да се потруде и сами научници.

Истраживања показују да радове најчешће објављују само у домаћим часописима, не могу да се похвале сарадњом са колегама у свету и региону, а готово три четвртине њих никада није променило посао.

Док 80 одсто говори енглески, мање од петине зна још један језик. Њихов српски је тешко разумљив.

"Они говоре једним научним језиком док су онима који су на страни доносиоца одлука потребна практична решења, некад и брза, немају пуно времена", каже Ненад Челаревић из швајцарске развојне организације "Хелветас".

Истраживачи и они који доносе одлуке не функционишу као швајцарски сат ни у Швајцарској.

„Научници су ти који постављају тешка питања и дају реалну слику стања. Зато њихов однос са политичарима није лак, али ми имамо систем и механизме за успостављање трајне сарадње", каже Мартин Дијетс из "Хелветаса".

У Министарству просвете кажу да је предуслов сарадње тачан пресек стања. Према његовим речима, све одлуке треба доносити на основу поузданих и проверених података, а тих података нема јер методологија којом се до њих долази није увек на задовољавајућем нивоу.

"Нама су потребне пилот области, којима ћемо да испробамо све – од почетка истраживања до тога да се то преточи у неки законски или подзаконски акт и почне да примењује", каже министар просвете, науке и технолошког развоја Срђан Вербић.

А какво је стање до нових пилот пројеката и платформи анализирали смо методом случајног узорка: на питање упућено Министарству спољних послова "када сте последњи пут добили анализу неког Института и применили је у пракси", никаквог одговора није било ни после два дана.