Живот Срба у Вучитрну

У Општини Вучитрн Срби су некада живели у 63 села. Због албанског притиска претходних деценија, напуштали су тај крај, да би после доласка Кфора та варошица потпуно остала без Срба. Данас, српско становништво одржало се само у четири села: Прилужју, Грацу, Бањској и Гојбуљи. Гојбуља, у којој живи око 140 Срба, најближа је Вучитрну.

Ван главног магистралног путног правца Косовска Митровица–Приштина, без икаквог обележја, води пут ка малој српској оази крај Вучитрна. Природа какву људи могу да пожеле краси читав предео подно Копаоника, али је суживот са албанским суседима готово неподношљив. Најтеже је када падне ноћ, јер им комшије отимају стоку и другу имовину.

Александар Лазић из села Гојбуља каже да је због такве ситуације у селу продато шест кућа. Истиче да људи више нису могли да издрже притисак и да је сада још теже.

Представник села Гојбуље Братислав Костић сматра да држава Србија у тако малим срединама мора да осмисли нешто што имају Митровица, Звечан или Лепосавић.

"Зашто и овде неко не би био члан неке цивилне заштите? На тај начин би ти људи својим радом осматрали ситуацију, могли да пробуде комшију у проблему или било ком другом случају", наводи Костић.

У Вучитрн одлазе само из нужде јер, осим свештеника који се недавно вратио, у тој варошици нема Срба.

"Кретање наших грађана је веома тешко и небезбедно јер нема сигурности. Ја слабо одлазим у град. Ја се осећам небезбедним", каже председник Привременог органа општине Вучитрн Десимир Миљковић.

У суседном српском селу Мирочу, од 1999. године – пустош и рушевине.

"То је све запаљено, уништено, завладала је горе једна албанска породица. Немамо приступ горе, не можемо да одемо. Тражимо од државе да нам помогне да опстанемо овде", објашњава Милутин Миладиновић из Мироча.

Повремене патроле словеначких војника из састава Кфора веома су важне за преостале мештане, који се уз њих осећају сигурније.

"Ми патролирамо најмање једном недељно, а ако можемо, и више пута. Ту сам већ два месеца. Људи су отворени и мислим да се безбедније осећају кад смо ту", истиче капетан Бењамин Шкрињар из Кфора.

Мучи их и немаштина, па се сналазе. Највећу захвалност, кажу, дугују земљаку који помаже целом селу. Мештане ангажује да по неколико месеци раде у Норвешкој и на тај начин прехрањују породице.

број коментара 5 пошаљи коментар
(недеља, 26. јул 2015, 13:22)
anonymous [нерегистровани]

Što su prodavali, ako je srpaka vlast bila tamo?

Veliki br Srba je iselio već 70-ih i ranije, a tamo bila Srbija! Zašto? Ljudi bežali od bede u Vojvodinu, BiH,Slo, Hrv,CG,Mkd...
Albanci se množili, a mi množili materijalnu dobit i ismevali Albance. Na kraju, kuknjava! Njih 2 miliona, a nas par stotina hiljada...
Džaba bežati od siromaštva u iluzornu bolju budućnost. Trebali smo praviti decu,bre!

(недеља, 26. јул 2015, 11:51)
anonymous [нерегистровани]

Boki

Odmazu Im Oni koji Im dole prave probleme ne odmaze Im neko ko je stotinama kilometara od njih...

(недеља, 26. јул 2015, 08:20)
davor [нерегистровани]

odg

Za sto da se spremaju !?
Sa ovakvim komentarima daleko od Kosova samo ljudima odmazes/te.

(недеља, 26. јул 2015, 07:54)
anonymous [нерегистровани]

Eh, Srbi moji

Ni u kakvu vlast se ne uzdajte. Spremajte se svaki dan i onda cemo mozda za 10 ili 50 godina da vas vratimo nazad. Doci ce i taj dan. Ne odustajati. Ne kaze se dzaba - strpljen=spasen.

(недеља, 26. јул 2015, 01:48)
liberije [нерегистровани]

Bez naslova

Verujem da vecina ljudi u Srbiji smatra da drzava Srbija moze i mora mnogo vise da uradi za bezbednost i egzistenciju Srba i ostalih nealbanaca na Kosovu i Metohiji, a Srbija ima instrumenata da se aktivno ukljuci u zastitu svog stanovnistva bilo gde u svetu a kamoli na Kosovu i Metohiji. Albanci su nuzno zavisni i zivotno i prostorno uslovljeni saradnjom sa Srbima i Srbijom. Veliki pozdrav i saosecanje za sve Srbe i nealbance na Kosovu i Metohiji....