Повратак доживотне робије, превентивно или правичније

У току је јавна расправа о нацрту закона, а прве реакције показују да је стручна јавност подељена.

Прошлогодишње убиство Тијане Јурић у Бајмоку покренуло је лавину негодовања – тражено је чак и враћање смртне казне. Такви случајеви увек отворе питање – да ли закон предвиђа довољно велике казне.

"Неретке су ситуације у нашем друштву када се дешавају гнусни злочини – дела над којима се читава јавност у Србији згражава и кад се преиспитује да ли је наша казнена политика предвиђена Кривичним законом исправна", каже министар правде Никола Селаковић.

"У Министарству правде смо размишљали да при једној озбиљној интервенцији у Кривичном закону покренемо јавну расправу на тему неке евентуално оштрије казнене политике за таква кривична дела", напомиње Селаковић.

Уколико буде уведена, казна доживотног затвора моћи ће да се изрекне за тешко убиство, тероризам, ратне злочине.

Адвокат Владимир Бељански сматра да пооштравање казни неће смањити стопу криминалитета у друштву, као што ни својевремено смртна казна није постигла тај ефекат.

"Психологија починилаца најтежих кривичних дела је таква да се у тренутку извршења не размишља каква је запрећена казна, него поступа на такав начин да неће бити ухваћен, неће бити откривен и да неће за то никада одговарати", каже Бељански.

Законодавац објашњава да би циљ увођења доживотне казне био да симболично прикаже тежину кривичног дела које је учињено и степен кривице осуђеног.

"Казна затвора од 40 година је једна изузетно озбиљна казна затвора, за мене је заиста питање да ли ми треба да идемо још даље у том репресивном плану, а сигуран сам да само предвиђање казне у том смислу неће ништа променити", сматра Миодраг Мајић, судија Апелационог суда у Београду.

Према његовим речима, јавност заиста воли претњу строгим казнама, несвесна да казне не сређују проблем у друштву и да је проблем криминалитета далеко комплекснији.

Осим држава бивше Југославије, Шпаније, Португалије и Норвешке, остале европске земље су смртну казну замениле доживотном. У Србији је смртна казна укинута фебруара 2002, а за најтежа кривична дела предвиђено је до 40 година затвора.