Кукујевци, село без незапослених

Стицајем несрећних историјских околности, деведесетих година прошлог века у то место у шидској општини доселили су се Срби из више од 160 места Лике, Кордуна, Баније, Далмације, Славоније и других крајева у Хрватској, разменивши претходно куће и имања са дотадашњим староседеоцима Хрватима, каже за Танјуг председник Савета месне заједнице Кукујевци Мирослав Стојчевић.

"Људи су се брзо снашли у новој средини и почели да раде, како би опстали и својим породицама обезбедили егзистенцију", истиче Стојчевић, напомињући да су се многи од њих прво упустили у производњу дувана, што је тежак али врло исплатив посао, којим се данас бави око стотину домаћинстава.

Дуван се данас узгаја на укупно око 1.200 хектара кукујевачког атара, што су највеће површине под том индустријском културом у Србији, а да се од тог бизниса може добро зарадити и живети види се и по изграђеним и савремено опремљеним сушарама и лепим породичним кућама узгајивача.

У Кукујевцима, месту са око 2.000 становника које се налази у непосредној близини ауто-пута Београд–Загреб и кроз које пролази железничка пруга, протеклих година отворено је низ пољопривредних и других предузећа, у којима раде углавном становници тог села.

Млади су нашли посао у Индустрији меса "Агропапук", у којој ради око 200 Кукујевчана, запослени су такође и у фирми "Беокапра" која има фарму коза и производи надалеко познате производе од козјег млека.

У увозно-извозној фирми "Асолер", која се бави набавком и пласманом гума за возила, такође раде мештани, а њих око 150 упослено је у пољопривредним задругама "Ратар" и "Рит", наводи Стојчевић и додаје да се добар део становништва бави интензивним ратарством и воћарством, чије плодове извозе тренутно и на руско тржиште.

У кукујевачким фирмама посао је добило више од 450 људи а у сезони пољопривредних радова, због недостатка радне снаге, у то село дође сваког лета, са југа Србије, да раде и зараде још око стотину “сезонаца” са својим породицама.

Захваљујући том пре свега приватном бизнису, из тог села, преко пореза, доприноса, плаћања комуналних и других дажбина, “оду знатна финансијска средства, али се веома мало враћа у наше село”, напомиње Стојчевић истичући да би им, за остваривање већих и скупљих инвестиција, попут асвалтирања седам улица или уређења каналске мреже, била неопходна помоћ шире заједнице.

"Наш годишњи буџет је нешто већи од четири милиона динара, што је веома мало јер покрива углавном трошкове одржавања инфраструктуре и деловања многобројних друштвених организација у селу", каже Стојчевић и додаје да за веће радове редовно конкуришу код покрајинских и других фондова и институција али, нажалост, до сада нису наишли на баш велико разумевање.

Самодоприносом и уз помоћ спонзора са стране почели су изградњу православног храма, али истовремено раде и на обнови католичке цркве у центру села, што је и знак поштовања према ранијим становницима Кукујеваца, са којима су остали у добрим односима, истиче Стојчевић.

Он наглашава да се, захваљујући активном и организованом раду руководства села и здушној подршци који имају од мештана, успешно остварују планови које су зацртали, а један од тих је и нова фискултурна сала при Одељењу шидске Основне школе "Бранко Радичевић".

То је један од приоритетних објеката потребних том селу, који ће првенствено служити деци, а по подне и увече мештанима за различите културно-забавне и друштвене активности, наводи Стојчевић напомињући да у Кукујевцима активно делују културно-уметничко друштво, удружења пензионера, ловаца, жена као и Фудбалски клуб “"Обилић"”, у којем су готово сви играчи из села.

Веома успешну сарадњу са Месном заједницом истиче и руководилац те осмогодишње школе Биљана Тодоровић наглашавајући да им увек "изађу у сусрет" кад год им је нешто потребно, а треба доста тога ако се има у виду тешка материјална ситуација у школству.

Напомињући да су јој и родитељи били просветни радници у Кукујевцима, каже да се вратила да живи и ради у том селу пре свега јер га воли и додаје да је почетни период, након размене становништва деведесетих година, био тежак и за њу.

"Адаптација је била тешка, али сам имала добру вољу за сарадњу. Нови грађани су се прилагодили, тако да веома лепо сарађујемо и немам никаквих примедби", истиче Биљана Тодоровић наглашавајући да је право задовољство живети и радити у Кукујевцима.

Председник Савета месне заједнице Мирослав Стојчевић, који је иначе рођак почившег патријарха Павла, радо дочекује госте Кукујеваца и посебно бројне новинарске екипе, с поносом представљајући остварене резултате мештана села у којем је прошле године било више од 20 свадби и рођено 25 деце.

Лане је то место имало скоро 300 деце старости до 15 година а, како се надају, биће у годинама које долазе сеоски вртић и школа све пунији.

Стојчевић каже да се напредак и развој тог села постижу превасходно залагањем и вредним радом мештана јер како поручује, "без рада нема нам опстанка".

"Ми морамо много више да радимо и да се добро организујемо, да средства која имамо правилно распоредимо, а истовремено да они који су на вишим нивоима власти имају више слуха према онима који стварају неке приходе, да им се нешто и врати на одговарајући начин", поручује Стојчевић и позива инвеститоре да долазе и улажу у Кукујевцима, јер ће и њима то бити прилично исплативо.