Како да се заштитимо од лоших вести

Психоаналитичар Мариља Ајзенштајн рекла је да је психоанализа једина терапија која подстиче мисаоне процесе. "Када немате ништа осим проблема, и даље имате слободу да мислите, ако то изгубимо, ми смо готови", навела је Ајзенштајнова.

Мариља Ајзенштајн то добро зна. Угледна француска психоаналитичарка проучавала је тешке облике душевних болести готово три деценије. Каже, век од Фројдовог доба патологија се није много променила. Променила се ментална слика појединца, фрагментираног под притиском модерног света.

"Сукобљавамо се са крајем цивилизације где су илузије и идеологије уништене. Млади људи се не воде идеологијом, не знају да ли ће наћи посао. Цела Европа је погођена кризом, која највише погађа Балкан", навела је Ајзенштајнова.

Пореклом Гркиња, разуме балкански менталитет. Београдска гошћа је свесна прилика у Србији – последица рата и транзиције којој се крај не назире. Подсећа на истраживање психолога у Немачкој после Другог светског рата.

"Они себе нису видели као трауматизоване, али су оболевали, нарочито од кожних болести, екцема, болова у стомаку. Траума вам враћа тако што погађа ваше тело", навела је Ајзенштајнова.

Неуропсихијатар психоаналитичар Милица Мартиновић рекла је да је ту место психоанализе, да човек нађе чвориште у себи које ће му помоћи да разуме шта се дешава у њему самом, какви су то конфликти, па да тек онда разуме спољни свет.

Публику је занимало како се данас користи кауч.

Тренинг аналитичар Психоаналитичарског друштва Србије Љиљана Миливојевић рекла је да кад пролазимо кроз психоанализу полазимо и од себе. "Ја сам добила за себе потпуно нову димензију својих унутрашњих простора, али и своје околине, најближих, породице", навела је Миливојевићева.

Психоанализа може да помогне да отклонимо низ личних неусаглашености које могу и да готово онемогуће спонтани живот. Под условом да признамо да нам је тешко и да можемо да је приуштимо.