Превенција насиља у школама боља од видео-надзора

Видео-надзор, дежурни наставници и школски полицајац некада нису довољни да се избегну инциденти у школама. Најчешће је реч о тучама у којима се понекад осим руку и ногу искорите и неки предмети.

Драгана Соћанин из Удружења "Родитељ" каже да родитељи често траже да се видео-надзор у школама уведе по ходницима на свим спратовима, да може да се прати шта се дешава.

"Нисам сигурна колико је добро поставити камере на сваком ћошку и тиме не градити поверење у децу и разговором превенирати озбиљније насиље", додаје Соћанинова.

У школама кажу да наставници воде рачуна о безбедности унутар школских зидова и да је зато добро да полицајци брину о непосредној околини школе, јер проблеми често одатле долазе. Ипак, упозоравају да је тешко спречити ђака да донесе нож или чак ватрено оружје.

Директорка ОШ "Милена Павловић Барили", Оливера Корошец каже да се не може вршити претрес деце и да то не може да чини чак ни школски полицајци.

"Најбоље што може да се ради у таквим ситуацијама је превенција. Деца треба да схвате ризик ако покушају да унесу оружје у школу и радити исто то са родитељима", напомиње Корошец.

Репресивне мере, оцењују у Министарству просвете, делују краткорочно. Резултати превентивних активности су трајнији.

Биљана Лајовић из Министарства просвете истиче да се конфликти не решавају насилним путем него разговором. "Са друге стране, можемо да научимо да не мора да буде све по систему 'све мора да буде ја желим, и ако није како ја желим онда је смак света'", каже Лајовићева.

Према њеним речима, репресивне мерепомерају конфликт с једног места на друго. "Ако постоји надзор у школи онда се тај конфликт неће десити ту, али ће се десити ван школског дворишта", сматра Лајовићева.

Уницефово истраживање о насиљу у школама у Србији показало је да је 65 одсто ученика барем једном било изложено неком облику насилног понашања.