Спреман Нацрт закона о платама, предложено 60 платних група

Кори Удовички је у изјави Танјугу навела да је важно уредити и вредновање по учинку рада, као и да кроз каталогизацију радних места сваки посао буде добро описан.

"На тај начин ће посао који се обавља у било ком граду са истим обимом и под истим условима рада, бити исто плаћен", истакла је Удовички.

Потпредседница Владе је рекла да каталогизација радних места у јавном сектору практично значи да постоји само један назив за сваки посао који се ради и који ће бити исти у сваком сектору.

Према њеним речима, сваки посао ће бити тачно описан са тачним називом и ту неће бити места за измишљања и додавања.

"Каталогизација је невероватно обиман и важан посао да би се увео ред у целу јавну управу. Потребна нам је и због закона о платама и због рационализације", рекла је Удовички.

Додала је да је циљ тог закона да посао који се обавља у било ком граду са истим обимом и под истим условима рада, буде исто плаћен.

"Ако смо већ описали посао, на пример возача, или административног асистента и тај посао се ради било где са истим обимом и под истим условима рада, географија где се тај посао ради не треба да игра никакву улогу", рекла је потпредседница Владе.

Према њеним речима, стара верзија закона, која је урађена још пре две године, са 12 група и осам разреда је била неадекватна.

"Пуно смо осмишљавали и дошли до тога да је најједноставније имати 60 платних група и немати посебно разреде, иако и даље тако зову овај закон", рекла је Кори Удовички.

Навела је да ће онда тај концепт бити примењен на један посао у платној групи, који ће, зависно од времена и учинка код различитих сектора на различит начин, у различитој мери, моћи да се помера у више разреде.

"Тај концепт и даље важи, али ће све бити у једној, да тако кажем, 'пантљичари', да би могло да буде различито у зависности од потреба сектора", навела је Удовички.

Више платних разреда у области просвете 

Удовички је истакла да у сектору какав је просвета треба осмислити начин да се много убедљивије и на дужи рок мери учинак, те да ће због тога постојати више платних разреда, како би се одразило искуство.

Министарка је рекла да ће се, док се не уведе плаћање према количини обављеног посла, што се у медицини зове капитација, направити напор да се у закону о платама разликују бар услови рада, односно његов интензитет.

"Није исто радити, рецимо, ако сте медицинска сестра у хитној служби, где долази 50 пацијената дневно, и тамо где их долази 150", навела је Кори Удовички.

Што се више одмиче у напору да се уреде послови и рад у држави, да се побољша унапређивање по учинку и запошљавање, као и вредновање по учинку рада, то је јасније да је веома важно да сваки посао буде добро описан, рекла је Удовички.

Према њеним речима, први Нацрт закона о платама јесте спреман, али будући да покрива целокупну јавну управу, још на нивоу радне групе има пуно договарања и "пеглања", али очекује да ће се са нацртом изаћи у јавност почетком маја.

"Рокови са којима радимо, како на закону о платама, тако и на послу оптимизације државне управе, чија је само прва фаза рационализација, јако су кратки и пренапрегнути. А са друге стране, наша држава је заиста несређена. Таман испланирамо нешто да урадимо неколико недеља, да повежемо неке податке, а онда откријемо да они заправо нису попуњавани како треба, да се то годинама није радило, и тако даље", рекла је Удовички.

Навела је да постоји и обавеза према ММФ-у да се неки од тих рокова свакако испоштују, али и да се не може бити 100 одсто сигуран.

"Важније је да урадимо стварно добар посао, а радимо онолико колико можемо, из све снаге", рекла је потпредседница Владе.

Законом о инспекцијском надзору против сиве економије

Кори Удовички је, говорећи о закону о инспекцијском надзору који је на дневном реду Скупштине Србије 1. априла, рекла да је најважније што тај закон доприноси управо директном смањивању сиве економије.

"То није првоаприлска шала", рекла је Удовички и нагласила да надлежни више неће моћи да пребацују одговорност једни на друге, поготово када су у питању нерегистровани субјекти, који најчешће и праве највећи притисак у сивој економији.

"Сада ће све инспекције бити надлежне да врше инспекцију и код нерегистрованих субјеката, поготово у свом сектору, у својој области надлежности, али ће чак бити и у обавези да скрену пажњу другим инспекцијама на неправилности, које се не тичу њихове области рада, уколико је виде", рекла је Удовички.

Она сматра да то представља значајно затварање "неких процепа" и могућности за "пинг-понг" - да свако каже да није надлежан за неку ситуацију.

Друго битно својство овог закона је, истакла је Удовички, што он очекује од инспекције успостављање система информационе базе, на основу којих ће се радити тачна процена ризика за све субјекте који треба да дођу под надзор.

Према њеним речима, број надзора инспекције зависиће од процене ризика и ући ће у план рада.

Када се обави надзор, постојаће контролна листа чиме инспектори могу да се баве и тако ће се, objasnila je, значајно затворити простор за корупцију.

"Неће бити више тога да инспекција код некога не оде, 'јер су се тако договорили'. Мора да постоји јасан разлог како, ко и зашто улази у план, са којом редовношћу и то ће се објављивати, а са друге стране, нема више тога да ја дођем код вас, па вам онда измишљам и проналазим ствари, па радим овакво и онакво тумачење, како бих извукао неку казну, или да нешто ставим у џеп, како вас не бих казнио", истакла је Удовички.

Према њеним речима, Закон о инспекцијском надзору неће функционисати савршено, чак ни после неколико година примене, али ће значајно променити привредни амбијент и одговорност у функционисању јавне управе.

Реорганизација државне управе 

Говорећи о броју државних агенција, потпредседница Владе рекла је да то зависи од тога како се тачно дефинише.

Ако се под појмом "агенција" мисли на сваки орган који није министарство, али који може да буде у оквиру или под надлежношћу неког министарства или да буде нека Управа, или Институт, онда агенција има чак стотинак, или више, навела је потпредседница Владе.

Док, према њеним речима, ако се узме само оно што се зове агенција, а то није све што је основано Законом о агенцијама, али, како је рекла, има и понешто што се зове 'агенција', а заправо није основано Законом о агенцијама, онда их има двадесетак.

"Ми врло скоро очекујемо да завршимо једну оквирну анализу тих агенција, која је део шире анализе сврсисходности организације наше јавне управе у целини. А онда од маја такође креће пројекат Светске банке, који финансира Европска унија, којим ћемо током три године редом и детаљно да преиспитујемо функционалност различитих делова система и како да се реорганизују", рекла је Удовички.

Објаснила је да је то други део процеса оптимизације - "реорганизација државне управе" - и да ће то бити први пут да се на такав начин стварно преиспитује шта нам треба, које тачно функције, којих имамо вишак, које су застареле, а шта нам заправо недостаје.

"На путу за Европску унију ми заправо треба да запослимо доста кадрова, да створимо нове делове институција и нове функције и врло је важно да за то направимо места", рекла је Удовички.

Забрињавајући песимизам грађана Србије 

Осврћући се на прелиминарне резултате истраживања Савета за регионалну сарадњу, који показују да су Срби највећи песимисти у региону и да мање од 14 одсто популације сматра да је образовање важно за успех у животу, потпредседница Владе је рекла да је то "веома забрињавајуће", али је и чињеница да то осећамо и ми сваки дан.

"Превелики смо песимисти. Колико год да треба да уредимо државу боље, нисмо толико лоши колико мислимо о себи ових дана. Али, конкретно по питању образовних профила, то је део целог овог питања о сврсисходности онога на шта трошимо средства. Ми у овом тренутку свакој институцији дајемо за плате и још по мало. А да ли су те плате, ти профили рада, оно што нам као држави и друштву и за насу будућност треба, ми то не преиспитујемо довољно", истакла је Удовички.

То је разлог што се њено министарство и она залажу за јачање планирања и да почне да се сагледава "куда идемо и шта нам треба".

Према њеним речима, Министарство просвете и науке такође ради на томе да припреми што више усмеравања средстава и да се направи систем који ће да усмерава средства и у образовању и у науци у оном правцу у ком нам је то потребно.

Удовички је рекла да се то неће урадити преко ноћи, јер то је велика промена и мора да се почене од функционалне анализе, где ће прво моћи да се сагледају уопште целе институције да ли могу и којим сврхама да служе.

"А онда, када их преуредимо, како да се убудуће финансирање користи за оно што нам као друштву треба. А тамо где је неко рецимо професор, или научник, који се бави истраживањем, или предавањем нечег што нам не треба, мораће да се преквалификовати", рекла је Удовички.