Данас је Крстовдан

Српска православна црква слави Возвиждење часног крста - Крстовдан, успомену на дан када је царица Јелена, мајка цара Константина, обилазећи Свету земљу, у рушевинама Венериног храма пронашла Часни крст на коме је распет Исус Христос на Голготи.

Овај хришћански празник, који у православном календару слови и као Возвиждење Часног крста, слави се још од првих година званичне хришћанске проповеди.

Установљен је годину дана после Првог васељенског сабора у Никеји, одржаног 326. године, у време цара Константина, који је Миланским едиктом (313. године) признао хришћанство као званичну вероисповест.

Према предању, патријарх Макарије је, после открића царице Јелене, пред окупљеним народом уздигао Крст који је Христос носио до Голготе, па отуда и назив Возвиждење у богослужбеном календару СПЦ где је празник обележен црвеним словом као заветни празник.

Народ је како каже хришћанско предање одговорио патријарху молитвом - Господе помилуј, која се и до данас на исти начин пева на православним литургијама.

На овај празник истовремено се слави успомена на повратак Часног крста из Персије у Јерусалим.

Крст је чуван у сребрном сандуку у јерусалимској цркви Васкрсења до 614. године, када су Персијанци заузели Јерусалим.

"Када је цар Хозрој освојио Јерусалим и многи народ одвео у ропство, Крст би пребачен у Персију", одакле га је на Голготу, "ходећи босоног и у бедној одећи, изнео цар Ираклије", записано је у "Охридском прологу" владике Николаја Велимировића.

"Тада Часни крст би полоззен у храм Васкрсења, на радост и утеху целог хришћанског света", написао је епископ Николај.

На Крстовдан се држи строги пост, а многи верници тог дана једу само хлеб и грожђе.

Народни обичаји

Највећи крстовдански вашар у Горњој Пчињи приређује се у Радовници, испод цркве поред реке Пчиње, где је подигнуто неколико сеника који се користе за вашар. Људи рано долазе да продају и купују стоку, све до подне, а од подне долазе они који желе да се виде, да буду виђени. Остаје докле ко може.

У свим селима исплаћују пољаке, који чувају поља од Ђурђевдана до Крстовдана и који терају птице и наплаћују глобе од оних чија стока прави штете на туђим њивама. Исплаћује се онолико колико је договорено ο Ђурђевдану.

На јесењи Крстовдан према древним обичајима бере и посвећује босиљак.  На зимски Крстовдан, који је уочи Богојављења 18. јануара, по предању се укрштају ветрови.

У цркви се тог дана крст ставља у воду, и ако се вода смрзне очекује се долазак родне године, а ако се вода не смрзне, верује се да ће следећа година бити "оскудна и болешљива".