Ко господари интернетом, владе или корисници?

Од септембра, надзор над том облашћу требало би да буде децентрализован и пребачен на саме кориснике. Тренутно је за управљање доменима задужена организација ICANN, која је под директним надзором Сједињених Држава.

Потпредседник ICANN за регион Европе Жан-Жак Саел указао је током дебате у Београду да се с развојем интернета повећао број људи који су заинтересовани за управљање над глобалном мрежом.

Како је нагласио, нема правих господара интернета, већ се интернет архитектура састоји од скупа међусобно комплементарних организација, процеса и механизама.

"Све организације делују независно у некој врсти сарадње, и тако интернет у основи функционише", објашњава Саел.

Говорећи о организацији ICANN, Саел је подсетио да је реч о непрофитној организацији која је фокусирана на систем домена, глобалну координацију процедура за домене и на расподелу IP бројева у свету.

Временом су у свету развијене процедуре за регистрацију нових домена, у зависности од улоге домена и техничких карактеристика. То значи да када неко жели да региструје нови домен, мора то да захтева од ICANN. И та организација је под директним надзором америчке владе.

Ипак, како каже Жан-Жак Саел, успостављене су нове структуре и Сједињене Државе ће се повући и оставити систем да се развија независно.

"Прошле године је америчка влада коначно навела да је спремна да одступи и направи историјски корак и одустане од улоге надзора", рекао је Саел и поручио да је потребно да се испуне одређени услови.

Услови за пренос надзора

Неки од услова су да нови механизам мора да подразумева надзор целе интернет заједнице, безбедност и стабилност домен система. Потребно је и да систем буде у складу са потребама и очекивањима корисника.

"Који год механизам буде одабран, мора да буде ефикасан", поручио је Саел.

Такође, услов је да улога владе САД не буде замењена неком другом владом или скупом влада. Систем може да укључује владе, али оне не смеју саме да одлучују, објаснио је Саел.

Директор Удружења националних регистара Азијско-пацифичког региона Леонид Тодоров приметио је да је за оне који су пратили глобалну дискусију интересантна тврдња да је улога владе САД у контроли система домена симболична.

"И сада одустајемо од те симболичне улоге? Ако је симболична, зашто се толика прашина диже око тога?", упитао је Тодоров.

Говорећи о улози САД, упитао је зашто се поставља ултиматум да, ако систем не контролише влада САД, то не може да чини ниједна друга влада.

"Зашто америчка влада диктира правила игре глобалној заједници? Некад смо изгубљени у овим одговорима", приметио је Тодоров.

Осврнуо се и на тврдњу да би пренос функције надзора над доменима требало да укључи све заинтересоване стране, питајући да ли је то заиста могуће?

Ипак, старији саветник за јавне политике британског националног регистра "Nominet" Мартин Бојл није био сагласан са ставовима Леонида Тодорова. Бојл сматра да је транзиција функције управљања доменима важан корак ка увођењу колективне одговорности за управљање интернет заједницом.

Истиче да су Сједињене Државе увек биле виђене као доминантне у сфери контроле интернета, али наводи од је реч само о осигурању у случају злоупотреба.

Истакао је пример регистрације домена државе Јужни Судан. Објаснио је како је та земља поднела захтев за регистрацију домена након проглашења назависности и да је, после провере, нови домен и регистрован. Током регистрације новог домена Јужног Судана ништа није пошло наопако, али да јесте, истиче Бојл, то би уништило систем.

Примећује и да је над управљањем интернетом увек владала политичка сенка, али каже да је управо због тога потребно да се процес деполитизује смањењем улоге владе.

Жан-Жак Саел је објаснио да је структура управљања доменима грађена више од 15 година и да је за то време систем растао. Поручује да сада све функционише добро и да нема више потребе да влада мотри на њега.

Који је прави начин контроле домена?

Ипак, Леонид Тодоров је приметио да републиканци у САД, за разлику од председника Барака Обаме, инсистирају да контрола домена остане у надлежности САД, јер не верују у добру вољу одређених светских влада.

Поставио је и проблем начина на који ће систем у будућности бити контролисан.

"Како да осигурамо да имамо праве механизме за контролу? Волим ту реч – ми. Али ко смо то ми? Немамо представнике интернет корисника. Када кажемо – ми, треба да будемо јасни да не представљамо све људе који користе интернет, бизнис, цивилно друштво...", рекао је Тодоров.

Рекао је и да је интернет у теорији јавно добро, али да није доступан свима јер постоје баријере као што су знање језика, али и едукација и техничке могућности.

Жан-Жак Саел је признао да интернетом доминирају западни корисници и да су га развили људи са Запада. Али је ипак истакао жељу да у нови систем буду укључени сви корисници и да буду информисани о начинима да се ангажују у актуелној глобалној дискусији.

Навео је да је организација ICANN отворена и да охрабрује партиципацију великог броја нација и језика.

Сви учесници у дискусији позвали су и кориснике интернета у Србији да се информишу и да узму учешће у глобалној дебати о новом начину контроле система домена на интернету.