Оптужница против Стојановића, политички или правни потез?

Ако је судити по првим реакцијама власти, Србија неће изручити председника парламентарног Одбора за контролу служби безбедности косовском правосуђу. Премијер поручује да ће све бити испитано, али на нашем терену.

"Наши надлежни органи ће то да испитају. Верујем да господин Стојановић ништа није починио, али то је задатак сада за наше органе и ми ћемо видети шта ћемо даље са тим", каже премијер Србије Александар Вучић.

Многи сматрају да се расписивањем потернице за Стојановићем, од Србије тражи да изврши самоубиство.

"Она треба да испоручи шефа Одбора за безбедност из већинске странке на власти непризнатом делу сопствене територије, у чијем је освајању учествовала терористичка организација. То је до те мере цела конструкција болесна, да ја мислим да не би урадила ни једна једина земља", истиче адвокат Божидар Прелевић .

Српско тужилаштво за ратне злочине и УНМИК имају споразум, али само о саслушавању, а не и о изручењима. Да ли ће саслушање бити довољно, или ће на Србију бити вршен притисак да изручи Стојановића, мало ко се усуђује да прогнозира.

Иако не признаје косовске судове, отежавајућа околност за Београд могла би да буде то што је потерница Интерпола расписана преко Унмика, а на захтев Еулекса. Присуство обе мисије на Косову Србија је одавно формално прихватила и зато аналитичари предлажу какву-такву сарадњу.

"Најбољи начин да се помогне и држави и тим људима је да Србија не врши даље опструкције, да се не понаша да то не постоји, да се са својим документима, са својим истражним органима прикључи истрази и да се види шта може да процесуира сама што би било много боље из угла државе", каже аналитичар Душан Јањић.

Оптужница против Стојановића и осталих резултат је истраге вођене о злочинима почињеним 1999. године. То што је објављена тек сад, за правнике, више је политички него правни потез.

"Ако је Момир Стојановић крив, онда се поставља питање зашто нису ту оптужницу доставили овде, београдском тужилаштву за ратне злочине. Нисам приметио да су они били субјективни, чак мислим да су се јако трудили да оставе утисак и тужилаштво и суд веома објективних органа и због тога су похваљени", сматра Јањић.

Еулексов мандат истиче 2016. године, па је реално очекивати да све предмете преузме локално правосуђе на Косову, овај пут без међународног особља. Да ли ће такво правосуђе бити објективније од оног које води Еулекс, велико је питање, не само због тога што за 16 година на Косову није осуђен ни један починилац злочина над Србима.