Рехабилитација Драже Михаиловића формално кренула испочетка

Захтевом за рехабилитацију се тражи од суда да поништи пресуду од 15. јула 1946. године, којом је Драгољуб Дража Михаиловић осуђен на смрт стрељањем, као и враћање грађанских права, преноси Танјуг.

Претходни председник већа Александар Ивановић изабран је за судију Вишег суда, па више није у његовој надлежности да води овај поступак.

Овај вишегодишњи процес био је у завршној фази, а предлагачи рехабилитације данас су се припремили за излагање завршних речи, али је због правне процедуре поступак кренуо испочетка.

Највећа судница Палате правде на почетку расправе била је испуњена до последњег места са више стотина присутних, али је након пола сата и одлуке да процес крене изнова убрзо остала полупразна.

Судско веће Александра Трешњева одлучило је да не саслушава непосредно поново све сведоке већ да се упозна са садржином њихових исказа, као и да поново "формално" изведе све писане доказе.

Судија је најавио да би овај процес могао да траје још два до три рочишта и да се оконча завршним речима предлагача рехабилитације.

По закључењу расправе, суд ће писаним путем донети своју одлуку у року од 30 дана.

Пред почетак расправе испред београдске Палате правде, где је у подне настављен поступак за рехабилитацију Драгољуба Драже Михајловића, окупио се велики број његових присталица, који су носили транспаренте, певали четничке песме и скандирали.

Насупрот њима била је окупљена неколицина противника некадашњег генерала Југословенске војске у отаџбини, који су пак скандирали против.

Скуп је обезбеђивао велики број припадника полиције распоређених у кордонима, како не би дошло до сукоба.

У публици велике суднице број један Вишег суда у Београду био је лидер радикала Војислав Шешељ, чланови те странке, међу којима су били и Вјерица Радета и Горан Красић, принцеза Јелисавета Карађорђевић, као и друге јавне личности.

Рехабилитацију је затражио његов унук Војислав Михаиловић, а придружили су му се Српска либерална странка, на челу са Костом Чавошким, Удружење припадника Југословенске војске у отаџбини, Удружење политичких затвореника и жртава комунистичког режима, професор међународног права Смиља Аврамов и други.

Предлагачи захтева тврде да Михаиловићу није било омогућено право на одбрану и да није видео свог адвоката до почетка суђења.

Он није имао ни право на непристрасан суд, а оптужница му је уручена седам дана пред суђење.

Након два дана од изрицања спорне пресуде комунистичког режима, стрељан је у Београду. Посебна Комисија утврђује тачну локацију на којој је стрељан, јер се претпоставља да су његови посмртни остаци пребачени на другу локацију.

Михаиловић нема гробно место.

У недостатку других доказа о Михаиловићевој смрти, решењем Првог основног суда у Београду прошле године је као датум смрти Михаиловића утврђен 17. јул 1946. године, пошто је суд утврдио да је тог датума стрељан.