Матерњи језик се мора неговати

У Ковачици, где се већ 15 година обележава, отворена је изложба и прочитана порука Ирине Бокове, генералне директорке УНЕСКА.

У Ковачици две века заједно живе Словаци, Срби, Мађари и Румуни. У ери нових технологија, каже члан Европског парлемента Едуард Кукан мало људи говори својим матерњим језиком и зато му је драго што Војводина чува традицију и негује различитост.

Председница републичког парламента, Маја Гојковић истиће важност ширења свести о значају вишејезичности.

Она је, отварајући изложбу, истакла да је Србија посвећена остварењу права националних мањина и очувању њиховог идентитета, као и да је препознала значај неговања језика националних заједница као предуслов остварења тих права.

Према њеним речима, очување језика заправо је брига о култури, традицији и идентитету народа, а неговање вишејезичности доприноси богатству света.

Председница скупштине је исказала посебно задовољство што се Међународни дан матерњег језика обележава у Ковачици, где заједно живе Словаци, Срби, Румуни, Мађари, Роми и друге заједнице, уважавајући и поштујући језик и културу својих комшија, а истовремено негујући свој идентитет.

Нагласила је да је управо главна порука дана, у којем се обележава Међународни дан матерњег језика, ширење свести о језичкој и културној различитости.

Напомињући да је УНЕСКО ове године фокус ставио на "Инклузивно образовање путем језика", Гојковић је подсетила да се у Србији, у местима где живе припадници националних мањина настава у школама, поред српског, одвија на још осам језика, док се још шест мањинских језика изучава у оквиру предмета Матерњи језик.

У Новом Пазару Бошњачко национално веће организовало је семинар стручног усавршавања за васпитаче, учитеље и наставнике босанског језика под називом Историјски конитинуитет босанског језика".

А језику у част Филолошки факултет Београдског универзитета отворио је врата потенцијалмим бруцошима. Тренутно се ту школује више од десет хиљада студената.  

Српски језик мора се неговати

На Mеђународни дан матерњег језика у Министарству просвете истичу да се званични, српски језик мора неговати кроз све предмете, што тренутно није случај, и указују на готово свакодневни уплив страних речи.Сведоци смо да има наставника који, можда због обима предмета, не стижу да негују матерњи језик на свом часу, рекла је Танјугу помоћница министра просвете Зорана Лужанин.

Министарство је, како каже, покренуло активности на стандардизацији писма, како би на пример, деца у првом разреду из свих буквара на исти начин учила како се пишу слова.

Учитељи указују да се слова ћирилице разликују од буквара до буквара.

Конкретно, слово "ш" негде се пише са цртом, негде без. Слова се разликују и у зависности од фонта, што све збуњује децу.

Министарство је, такође, од стручних друштава затражило да направе појмовник уз сваки предмет, јер смо сведоци да свакодневно стижу нове речи из страних језика.

Она указује да и код иницијалног образовања наставника један од предмета треба да буде матерњи језик, без обзира што ће неко на пример бити професор математике.

Лужанин подсећа да наши уџбеници садрже различите називе за исте појмове.

У једном уџбенику среће се појам "кружница" а у другом кружна линија, а нисмо сагласни ни да ли је правилно "компјутер" или "рачунар", "делилац", "делиоц". Такође, велики проблем је и увођење скраћеница.

Све у свему, ученици су слуђени, у једном уџбенику пише једно у другом то исто је под другим именом, каже Лужанин и истиче да се овим проблемом бави и нови Закон о уџбеницима, који ће, кроз подзаконске акте инсистирати да сваки уџбеник има појмовник.

"То је врло важно, посебно за средње школе где су стране речи веома заступљене, па су аутори у незавидној ситуацији, како да преведу тај појам на српски", каже помоћница министра просвете.

Школовање на језицима националних мањина

Када је у питању школовање на језицима националних мањина, Лужанин подсећа да у Србији постоје два начина обухвата мањинских језика.

Први је целокупно образовање на мањинским језицима, од 1. основне до 4. разреда средње школе и таквих је осам језика - румунски, мађарски, албански, босански, русински, словачки, бугарски и хрватски језик.

Такође, на још четири језика ђаци имају могућност да слушају изборни предмет Матерњи језик са елементима националне културе и то на чешком, буњевачком, влашком и ромском језику.

Целокупно образовање има више од 15.000 ученика, а доминатне су три мањине - мађарска, албанска и бошњачка, док изборни предмет похађа нешто више од 1.000 ученика.

Чланице Унескоа обележавају данас Медународни дан матерњег језика, промовисањем језичке културе и разноврсности, као и вишејезичности.

Генерална скупштина Организације УН за образовање, науку и културу прокламовала је 1999. године Дан матерњег језика, сећање на студенте који су 21. фебруара 1952. године убијени у Даки у Источном Пакистану, данас Бангладешу, јер су протестовали због тога што њихов матерњи језик није проглашен за званични.

Србија је 2006. године ратификовала Европску повељу о регионалним и мањинским језицима.

Према проценама стручњака данас су највише угрожени језици са малим бројем говорника од неколико стотина или десетина, као и језици који припадају малим заједницама које нису цивилизоване са становишта западних стандарда и немају институције.

Међутим, мало је вероватно да ћемо у будућности доћи до једнојезичне цивилизације, па треба више да радимо на подизању језичке културе и писмености, у чему би школа морала да има значајнију улогу.