Фејсбук, друштвена мрежа или Орвелов Велики брат

Коришћење личних података чланова друштвених мрежа одувек је био начин финансирања Фејсбука и сличних сервиса на интернету. Повереник за информације од јавног значаја Родољуб Шабић објашњава да је Фејсбук ранију „грешку“ о праћењу корисника, чак и када су излоговани, сада уврстио у нова правила.

„Уверен сам да не расправљамо о новом феномену и да је цена коришћења ове друштвене мреже и других, бројних, само наизглед бесплатних платформи и сервиса на интернету, одувек била приватност корисника, односно коришћење њихових података о личности, у мери која нам није баш увек позната“, наводи Шабић за Интернет портал Радио-телевизије Србије.

Шабић подсећа да је још током септембра 2011. године Фејсбук потврдио истинитост открића аустралијског блогера српског порекла, Ника Чубриловића, да прати активност чланова ове друштвене мреже чак и кад су излоговани.

Иако је Фејсбук саопштио да је у питању „грешка“, стручњаци су још тада упозорили да је мало вероватно да та компанија није знала шта се дешава и да су подаци прикупљани ради продаје маркетиншким компанијама које се баве „циљаним меркетингом“.

„Оно што је 2011. била 'грешка', 2015. године постало је део званичне политике Фејсбука“, истиче Шабић.

Осим што прикупља податке које корисници и њихови контакти остављају, као и свега што раде на мрежи, нова правила омогућавају Фејсбуку да користи џи-пи-ес, блутут и вај-фај сигнале да прате где се налазе уколико им је апликација активна на телефону или уређају који носе.

Помоћу колачића које користи, Фејсбук и након тога што се људи одјаве са налога прати одређене корисничке активности на интернету. Чак може да прикупља и информације о корисничким плаћањима на интернету (укључујући детаље о наплати, пошиљци и контактним подацима).

Коначно, Фејсбук корисничке податке може да дели и са другим интернет медијима, што подразумева компаније и њихове услуге које су у власништву интернет џина (попут Инстаграма и Whatsapp). Може да прикупља и податке са сајтова и апликација које користе њихове услуге (попут сајтова који нуде корисницима да нешто „лајкују“ или користе свој Фејсбук налог да се пријаве или коментаришу чланке).

Наметањем нових услова, Фејсбук може да зна где живите, радите, путујете, где и шта купујете, са ким сте, а уколико се позабаве упоређивањем и анализом података, и вашу куповну моћ.

Осим тога, имаће информације о навикама корисника, ономе што им се свиђа или не, политичким погледима. Зависно од тога како њихови чланови користе интернет и комуницирају, Фејсбук може да дође и до веома приватних и осетљивих података, попут здравственог стања и сексуалне оријентације. Најблаже речено, знаће знатно више о корисницима него што би требало.

Из Фејсбука кажу да све ове податке прикупљају ради побољшања маркетиншких услуга, што је несумњиво за ову компанију оправдано - од 3,85 милијарди долара прихода у четвртом тромесечју прошле године, интернет џин је од оглашавања зарадио 3,59 милијарди.

„Међутим, однос Фејсбука према питањима приватности и заштити података о личности својих корисника добио је свој пун израз управо у најновијим изменама правила приватности о којој, чини се, више брину националне службе за заштиту података, него сами корисници“, истиче Повереник за информације.

Европа скептична према Фејсбуку

Чињеница да се ради о страном интернет сервису чији се технички ресурси налазе физички лоцирани на територијама страних држава, одредбе Закона о заштити података о личности српских држављана не могу се примењивати на обраду података која се врши на територији других земаља.

Са друге стране, Шабић објашњава да законодавна решења неких европских држава, омогућавају страним службама за заштиту података другачију позицију. У складу са тиме Европска служба за заштиту података на интернету оформила је тим који ће се позабавити евентуалним кршењем европског законодавства и права на приватност. Тим је званично почео са радом пре неколико недеља, а водиће га истражитељи и адвокати из Белгије, Холандије, и Немачке.

Проблематичне су, према њиховим речима, одредбе које се односе на начин на који Фејсбук обрађује личне податке, а посебно чињеница да Фејсбук личне податке до којих долази дели са компанијама које су у њиховом власништву - Whatsapp, Инстаграм, Окулус и маркетиншком фирмом Атлас.

„Дељење оваквих информација без експлицитног пристанка корисника је илегално“, истиче Мориц Карг, правни стручњак у немачкој Агенцији за заштиту података у Хамбургу.

Из Фејсбука објашњавају да су нове промене услова приватности направљене тако да буду јасније и концизније за чланове, али и да се корисницима објасни како могу да повећају контролу над подацима који се употребљавају у маркетингу.

Међутим, најновији извештај академика са Универзитета у Левену, састављен на захтев белгијског министарства за заштиту приватности, утврдио је да Фејсбук крши европско законодавство. Наводи се да та компанија превише оптерећује кориснике често им не дозвољавајући да се изузму из система прикупљања њихових података. Проблематична је и чињеница да се корисницима не објашњава како се тачно њихови подаци користе.

У извештају се такође закључује да је недопустиво да чланови те мреже не могу ни на који начин да спрече Фејсбук од прикупљања информација о корисничким локацијама.

Oбећање лудом радовање?

Јелена Јовановић, члан Међународне пиратске алијанске, истиче и да је проблем у томе колико можемо да верујемо Фејсбуку када „чврсто обећа“ да прикупљене податке користи само у маркетиншке сврхе.

„Проблем је у томе колико можемо да верујемо часној речи коју су нам дали да сви ти подаци иду релативно безопасном маркетингу, а не обавештајним службама“, истиче Јовановићева.

„Фејсбук је био пред судом у Даблину због одавања података о корисницима. Нажалост, није реч о маркетиншким агенцијама и комерцијалној употреби, већ о програму Призма о коме смо сазнали из докумената које је објавио Едвард Сноуден“, подсећа она.

Наиме, сумња се да је америчка Агенција за националну безбедност (НСА) успела да дође до имејлова, снимака, фотографија, говорних и видео позива, података са друштвених мрежа и других приватних података којима су располагале многе интернет компаније.

У њих спадају Фејсбук, Мајкрософт преко свог Скајп одељења, Гугл са Јутјубом, Јаху, АОЛ, Епл и друге компаније.

„Основна људска права, као што је право на приватност комуникације (оно се односи и на електронску исто као што се односи и на неповредивост поште), прекршена су програмима служби НСА, GHCQ и "Five Eyes" алијансе. Фејсбук је један од гиганата који је у томе учествовао годинама уназад“, истиче Јовановићева.

Европско законодавство је и раније (невезано за учешће у шпијунским активностима везаним за НСА и GHCQ) долазило у сукоб са интернет компанијама око кршења закона о приватности података. Гуглу је изречено неколико казни, а европски парламент је марта прошле године одобрио измену Закона о заштити података, који је још 2012. године предложен.

Казне у новом закону су знатно пооштрене. Према првом нацрту, компаније су могле бити кажњене са милион евра или два одсто глобалног обрта фирме (који је износ већи се наплаћује), док амандманом казна повећана на пет одсто.

Пре изгласавања закона, Француска је казнила Гугл са 150.000 евра, што је тада била рекордна цифра. Међутим, имајући у виду величину Гугла као компаније то и није био превелики ударац. Европска комесарка Вивијен Рединг рекла је тада да је америчка компанија требала да буде кажњена са милијарду евра, што је било око два одсто глобалног обрта.

Логика профита у сукобу са људским правима

Фејсбуку је коначан циљ зарада, а главни начин њеног остваривања је искоришћавање корисничких података у маркетиншке сврхе. Фејсбук жели да прода више реклама по вишим ценама. Циљане маркетиншке кампање, које прикупљени подаци омогућавају, могу боље да се наплате.

Услуга коју Фејсбук пружа свакако кошта, али је та компанија не наплаћује на директан начин, неком месечном или годишњом чланарином, већ се може рећи да је Фејсбук платформа која омогућава корисницима да продају своје приватне податке у замену за услугу комуникације која им је омогућена.

У таквој рачуници, Фејсбук ће зарадити нешто што морално није значајно - више новца који је потребан да би компанија била што успешнија. Са друге стране, корисници могу да изгубе нешто што је изузетно морално значајно - своју приватност.

„На жалост, логика профита често није компатибилна са поштовањем људских права, и по том питању, ни Фејсбук не представља изузетак“, оцењује Повереник за информације Родољуб Шабић.