Стогодишњица Колубарске битке

Уз војне и државне почасти обележена је стогодишњица Колубарске битке, најзначајније битке војске Краљевине Србије и Аустроугарске у Првом светском рату.

Свечану литугрију служио је патријарх српски Иринеј, а церемонији је присуствовао и председник Србије Томислав Николић.

Председник Николић је положио први венац крај спомен-костурнице јунацима Колубарске битке. Венце и цвеће положили су и министри Александар Вулин и Братислав Гашић, начелник генерелштаба ВС Љубиша Диковић, потомци војводе Живојина Мишића, представници дипломатског кора, удружења бораца која негују традицију ослободилачких ратова Србије.

Председник Николић је у обраћању навео да је немогуће говорити о првој години рата који је пре једног века захватио читав свет а да се не спомену две победе српске војске коју су пресудно допринеле јачању, а потом и коначној победи савезника.

Колубарска битка је, према Николићевем речима, била сензација и за освајаче и за савезнике, можда и за Србе, истакавши да се проучава на безмало свим војним академијама света као пример војне вештине, генералске одважности, тактике и стратегије.

"Србе не можеш да победиш, осим ако их не поделиш. То је порука наших великих предака са Косова, са Колубаре и Сувобора, са Кајмакчалана и Солуна. Тада Срби нису слабили своје јаке људе јер се зна да слабљењем јаких појединаца слабиш своју нацију пред непријатељем", рекао је Николић.

Упоредио је битку на Колубари са библијском борбом Давида и Голијата речима да је мала Србија велика у својој неподељености, у свом јединству, непосредно ратовала са једном огромном империјом, а посредно са четири империје и поново победила.

Николић је рекао и да је свако војничко искуство и знање тада говорило да је српска војска Велики рат дочекала преморена од Балканских ратова, десеткована и промрзла, гладна и босонга, са пушкама, али без муниције.

"Колубарска битка је највећа перјаница у славној и победничкој ратној епопеји Србије, не само у Великом рату. Добијена је колико вештином војсковођа толико и преданошћу сваког војника. Током битке показало се јунаштво, после битке редак пример чојства. Видело се и ту ко је од чега саздан и какав траг оставља за собом у вечности", рекао је Николић.

Како је рекао председник, нема друштва у коме формално образовање може да затре или макар потамни сјај славе предака и додао да нико не може да нам одузме приче дедова, њихова сећања која су преношена као највеће породично благо.

Николић је навео да се данас, срећом, воде другачије битке које од нас траже другу врсту мудрости и тактике.

Председник је поручио да ћемо победити поштујући породични завет да увек и свуда и у свакој прилици дамо све од себе, покажемо своје наслеђене врлине, љубав према отаџбини "јер немамо право да изневеримо своје јуначке претке".

"Треба да живимо тако да би нас препознали као своје потомке да неким чудом могу да сиђу међу нас, да се непрекидно и као држава и као народ сећамо најбољих који су ходали овом земљом, оних који су изгинули да бисмо ми овде стајали као слободни људи..., да нам буде најважније да сваки наш човек живи у слободи", рекао је председник.

Николић је рекао да држава до данас има имена и презимена тек 50.000 страдалих у Великом рату.

"Осталих милион и сто хиљада нису на истом списку нити знамо где су све уписана, ако су игде уписана. Не знамо где је родни праг са којег су пошли у војевање..., а прошло је 100 година", упозорио је председник.

Председник је своје обраћање завршио речима "Живела Србија".