Лек за мањак лекара

Од дана када је конкурс најављен, медицински радници чекају да он буде расписан, па да можда коначно добију посао. Још, међутим, нису сабрани подаци с терена, па ни расписан конкурс.

Да лекара нема довољно, види се у готово свакој амбуланти или болници. С друге стране, на бироу на посао чека више од две лекара. Само ове године, у иностранство је отишло 500 специјалиста.

"У болници у Мајданпеку затворено је дечје одељење", "Због недостатка гинеколога жене нема ко да прегледа ", само су неки од наслова у новинама који говоре о томе да су нам лекари хитно потребни.

Нема их у здравственим установама, али их има на бироу. Неки су, чекајући, морали да се преорјентишу.

Тридесетосмогодишњи Милош Симић из Крагујевца са дипломом у гепеку и одрађеним стажом вози муштерије по 12 сати дневно. Иако је седам година студирао медицину, ни Дарку Лазовићу није испуњен сан да помаже болеснима. Онда је завршио и школу за аутомеханичара.

"Од 2009. године сам на бироу, покушавао сам на разноразне начине да се запослим, што у Клиничком центру, што у околним селима, приградским насељима, међутим, то је било безуспешно", каже Дарко Лазовић.

Дарко каже да је девет месеци волонтирао на одељењу пластичне хирургије, а да би могао да се прехрани морао је ванредно да заврши занат за аутомеханичара.

С друге стране, понегде лекаре из пензије враћају на посао јер немају одговарајућу замену. Тако је један чувени ужички лекар враћен у ординацију иако има пуних 80 година. Све то показује да нам, осим лекара, недостаје и анализа, где их је недовољно, а где превише.

"Чињеница је да је ово добар чин што се толико људи запошљава, али оно што мени недостаје у целом овом систему то је једна пројекција колико нам лекара треба наредних пет, десет година", каже Драган Делић, директор Лекарске коморе Србије.

Према његовим речима, 60 одсто лекара ради у Београду, Војводини, а нека села су остала без њих.

"Морамо да направимо кадровски план запошљавања и усавршавања, недопустиво је да неких специјалиста нема", истиче Делић.

Борба за пријем нових људи биће жестока, јер готово да нема установе у Србији којој не недостаје кадар.

"Недостају пре свега сестре, имамо близу 500 сестара мање у одонсу на стандарде, тако да је посао угрожен. Цео посао се доведе у питање, тешко се организује сменски рад - 40 болесника, а једна сестра... То се споља не види, пацијенти су незадовољни", каже Небојша Арсенијевић, директор Клиничког центра у Крагујевцу. 

Према његовим речима, на Клиници за пластичну хирургију раде два пластична хирурга, а на Неурохирургији четири неурохирурга.

"Највише проблема има на онкологији где нам осим лекара недостају и рендген техничари... И то повећава и број људи који чекају јер би се ови људи презрачили да раде у више смена. Недостаје анестезиолога, ми смо добили сочива за операцију катаракте, али немамо довољан број инструментарки, техничарки, недостаје радиолога", каже Зоран Радовановић, директор Клиничког центра у Нишу.

Директор Института за онкологију и радиологију Србије Радан Џодић каже да тој установи фале највише здравствени сарадници.

"Ми имамо радиолога, али треба нам још. Фале нам физичари на радиотерапији, који планирају зрачење. Нису само доктори и медицински техничари дефицитарни, већ и такозвани здравствени сарадници без којих оваква установа не може да функционише... Дешава нам се да се људи овде едукују, обуче па оду, то је проблем", рекао је Џодић.

Додаје да им недостају и анестезиолози, ендоскописти, специјалисти гастроентерологије. 

Из Министарства здравља још нема потврде када ће конкурс за пријем 343 лекара и 333 медицинске сестре и техничара бити расписан, где ће бити отворена нова радна места, и за које специјалисте.

Како је саопштено, још увек се обрађују захтеви здравствених установа за пријем нових кадрова, и припрема материјал за расписивање конкурса.