Надзор бивших затвореника за мање злочина

Стручњаци кажу да у Србији не постоји добар систем надзора особа које су изашле из затвора после одслужене казне.

Готово половину живота Дарко Костић је провео у затвору. Осуђиван је за убиство, силовања, а робијао је и због разбојништава и крађа. Све се дешавало у време важења претходног кривичног закона, знатно блажег од садашњег, који оцењују као један од најоштријих у Европи.

Министар правде Никола Селаковић подсећа да за тешко убиство прети казна од 30 до 40 година затвора и да је то највећа казна у нашем казненом систему. Истиче да нема места причама о благој казненој политици.

"Онај ко одмерава казну јесте судија. До правноснажности пресуде та изречена казна у првом степену пролази још једну проверу другог степена. Међу самим судијама постоји нека врста праксе, стандарда, за каква дела се одређује каква казна", објашњава Селаковић.

Податак да више од половине осуђеника није први пут у затвору, струка објашњава лошим системом надзора и ресоцијализације. Ниједна институција, упозоравају, нема обавезу да провери шта осуђеници раде после одслужене казне и куда се крећу.

"Само ако га полицајац сретне случајно па му је сумњив и контролише га, тражи му податке, тада може да зна. Иначе, нема обавезу ни он то да уради", наводи криминолог Златко Николић.

Међутим, истиче да би код нас, без неких великих измена у кривичном законодавству, могла да се уведе обавеза јављања једном месечно или једном у 15 дана по изласку из затвора.

У развијенијим земљама систем надзора над бившим осуђеницима подразумева учешће читавог друштва.

"Уређен систем брине о сваком појединцу. О њима када изађу из затвора брину центри за социјални рад, други државни органи. Такође, можда нека едукација и неке ствари које би промениле њихов живот из темеља", наводи Милан Антонијевић из Комитета правника за људска права.

У Министарству правде кажу да су за бољи систем надзора неопходни бољи услови у затворима.

"Ако имате управу која је пребукирана, као што је било 2012. године малтене 50 одсто, више од 50 одсто људи него што су капацитети, у таквим ситуацијама не можете да извршите готово никакав корективни ефекат, да остварите било какав корективни ефекат на самог осуђеника", каже министар Селаковић.

Прошле године је усвојен тзв. Маријин закон који, између осталог, предвиђа регистар оних који су осуђени за силовање малолетника. За сада, тај регистар је празан, будући да нема правоснажних пресуда.

Дарку Костићу, осумњиченом за силовање и убиство Иване Подрашчић (14) из Батајнице, Виши суд у Београду одредио је притвор до 30 дана.