После три деценије школско звоно у селу

Многи млади људи у Сагоњеву који се баве производњом јагодичастог воћа, одлучили су да не иду из тог села у коме живи око 170 мештана.

Сестрама Младеновић, Јелени и Јасмини, учитељ је једини и најбољи друг. Кроз игру уче и упознају се, али му и помажу јер је и учитељу ово први посао после дипломирања.

"Сваки почетак је тежак. Има треме јер учитељ треба да се покаже и да се искаже, јер све очи села су упрте у учитеља", каже учитељ Александар Милетић.

Када је школске 1947/48. школа отворена, било је тридесеторо ђака. Седамдесетих година било их је двоструко више. Сада су овде само Јелена и Јасмина којима ће се идуће године придружити још један ђак првак

Вест о томе да је сеоска школа на источним обронцима Копаоника после три деценије поново прорадила – далеко се чула. Многи са поносом говоре о слози општине, која је дала новац за сеоску школу, и мештана, који су је обновили. Школа је удаљена од града 15 километара.

"То много вреди, то је за мене највећа радост, за унуке моје да има", каже Миладија Младеновић из Сагоњева.

"То је велика радост не само за мене него за цео крај. Ето после много година, када се тридесетак школа затворило у крају, ми отварамо једно истурено одељење", каже Слободан Шиндић, директор ОШ "Милоје Закић" из Куршумлије.

На зиду нове учионице налазе се фотографије бројних генерација школе у Сагоњеву. На једној од њих је учитељ Лека са седамдесеторо ђака. Много је година у пензији, али иако има 82, добро памти прву школу, која му је била други дом.

"Много је ђака било, ходник и моја кухиња били су и школски ходник, било је тешко, али је било много лепо", каже учитељ у пензији Алимпије Радичевић.

Лепо је и сада када путник наиђе овуда и види уређене засаде јагодичастог воћа. А где има људи има и деце. У овом селу је седморо малишана. Најмлађи се родио пре неколико месеци.