Читај ми!

Да ли је Србији потребна смртна казна

Убиство Тијане Јурић још једном отвара питање да ли је Србији потребна смртна казна за починиоце најтежих злочина. Тај став се брани с много емоција, али стручњаци кажу да таква казна није гаранција да тешких убистава неће бити. Позивају се и на праксе у развијеним државама у којима такве казне нема, мада то није случај у целом свету.

За непуна два дана, готово 150 хиљада људи придружило се Фејсбук групи "Смртна казна за убицу Тијане Јурић", а баш толико потписа је потребно и за промену Устава, који прописује да у Србији нема смртне казне.

Психолог Жарко Требјешанин сматра да је то израз њихових емоција. "Ја као психолог разумем људе који су узбуђени због тога што се десило. Мислим да друштво, држава, а то значи и политичари и медији, морају водити рачуна какве поруке шаљу", навео је Требјешанин.

За правнике, ствар је јасна - повратак смртне казне био би корак уназад.

Богољуб Милосављевић са Правног факултета Универзитета Унион каже да док је постојала смртна казна, она нажалост није одвраћала починиоце од тако тешких злочина - није била казна која је деловала на друге да не чине злочине.

"Таква казна је постојала вековима, а злочини су се дешавали - није она никаква превенција", рекао је Милосављевић.

Смртна казна у Србији је изрицана до 2001. године - извршавана је стрељањем, у затвору. Полицајци нису знали да ли у пушкама имају маневарску или бојеву муницију и чији је метак смртоносан.

Последња смртна пресуда у Србији извршена је 92. године и то у граду који је нераскидиво везан и са случајем Тијане Јурић - у Сомбору. Последња смртна пресуда у Београду извршена је у Београду, почетком седамдесетих година.

У Белорусији је и ове године извршена смртна казна - то је једина европска земља где се та казна примењује. У Сједињеним Америчким Државама смртна казна постоји у 32 од 50 држава. Има је и у Кини, Индији, Јапану, Северној и Јужној Кореји, Ираку, Ирану, Алжиру, на Куби...

Србија је прихватила Европску конвенцију о људским правима и, 2003. године, постала чланица Савета Европе - па би враћање смртне казне било и кршење усвојених норми.

Надиа Ћук из Канцеларије Савета Европе у Београду рекла је да се онда нарушава цео концепт људских права и слобода.

"Ви немате превентивно дејство. Превентивно дејство има ефикасан, јак систем правосуђа, полиције који је спреман да реагује. И ако је грађанин свестан да тако нешто постоји и да ће одмах да уследи реакција, то ће бити јако добра превенција", навела је Ћук.

Смртна казна није тема само за правнике и психологе. Борислав Пекић је писао да је она неделатна јер онемогућује окајавање греха. И закључује - "Права казна била би - на живот".

Број коментара 31

Пошаљи коментар
Види још

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 25. април 2024.
9° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво