Комисија за злочине из Другог светског рата

Државни секретар Министарства правде Слободан Хомен најавио је да ће до краја септембра бити формирана Комисија за утврђивање свих злочина од 1944. до 1946. године, за који се процењује да је стрељано око 80.000 људи.

"По одлуци Владе Србије у току је формирање Комисије за утврђивање свих злочина који су се десили од 1944. до 1946. године. Упућени су дописи свим заинтересованим институцијама и представницима националних мањина, пре свега немачкој и мађарској националној заједници", рекао је Хомен Танјугу.

Хомен очекује да ће комисија бити формирана до краја месеца као непристрасан и транспарентан орган, јер је, како је навео, "то посао који ће се радити наредних пар година".

Државни секретар је навео да ће рад те комисије бити специфичан и компликован јер прве анализе показују да је у том периоду стрељано око 80.000 људи, од чега су 60.000 били Срби, а 20.000 припадници других националних заједница.

"Овај посао неће бити нимало лак, ако се узме у обзир да је у Словенији познато око 500 масовних гробница, сигурно је да ће тај број у Србији бити далеко већи", оценио је државни секретар.

Хомен сматра да ће "решавање ових питања, објављивање имена, локација и права на сахрану какву сваки човек треба да има, допринети помирењу нашег друштва и да ће Други светски рат вратити у прошлост, где му је и место".

Уништен велики део документације о Дражи 

Комисија за утврђивање истине о смрти и гробном месту генерала Драгослава Драже Михаиловића дошла је у последњих неколико месеци до значајних чињеница у вези са његовим хапшењем и извршењем казне, као и о уништавању архиве шездесетих година прошлог века.

"Дошли смо до ширег списка евентуалних 20 сведока учесника хапшења и комисије које су сачињавале записнике о унуштавању документације", рекао је Хомен.

"Неспорно је утврђено да је намерно уништен добар део документације који се односи на генерала Михаиловића али и на стрељање осталих људи, као и да би гробно место Михаиловића могле да буду две локације - Лисичији поток, односно Ада Циганлија, јер сва сведочења указују на та два места", нагласио је Хомен.

Државни секретар је напоменуо да је остварен контакт и са архивама Велике Британије, Русије и Америке, које имају податке о догађајима који су били политички интересантни у том периоду, нарочито када је реч о о хапшењу и извршењу смртне казне над Михаиловићем и да би ускоро делегација комисије требало да посети те архиве.

У овом тренутку раде се ДНК анализе чланова Михаиловићеве породице да би се почетком ископавања могло да утврди где се налазе његови посмртни остаци.

Хомен је нагласио да је циљ рада комисије да се сви подаци који до сада нису били познати објаве и доставе историчарима, односно научним институтима.