Југоносталгија у електронском издању

Бора Тодоровић, 1972. у јулу, на Сави новинарки ТВ Новости прича о лету које проводи на реци. Давно заборављени текст, пронашао је аутор блога "Југопапир" и поделио са читаоцима 7. јула, четири деценије касније. На дан када нас је напустио велики глумац. Блогер не жели пред камере, не жели да открије ни име. Блог посвећује великим именима бивше Југославије. И има један мотив.

"Жеља да се сачува, обради и на интернет постави што већи број чланака, репортажа, интервјуа који ће илустровати живот и рад значајних, али често заборављених личности из некадашњег јавног живота", наводи анонимни блогер на "Југопапиру".

Док је трајало Европско првенство у ватерполу, на "Југопапиру" могли смо да читамо и о ватерполистима који су под заставом СФРЈ освајали медаље. Подсећа и на 1968.годину и златне ватепролисте.

"Тај текст и слике Сајферта и нашег тима пронађени су у једном старом, прашњавом примерку часописа "Арена" из маја 1968. године, за који је питање да ли је уопште још негде сачуван. До мене је дошао игром случаја- рекао бих чак чудом", наводи блогер на "Југопапиру".

А да ли је чудо што блог о прошлим временима бележи више од 700 хиљада посета? Међу њима је највише оних који нису носили пионирске мараме.

"Очигледно је да људе интересује да нешто тако прочитају. Можда зато што се око нас не дешава ништа ни лепо, ни шармантно, а ни толико квалитетно у домену музике и културе као што је то било педесетих или осамдесетих година", сматра Војислав Пантић музички критичар.

Часописи су се некада читали од прве до последње стране, цитирали су се наслови, интервјуи. Посетиоци блога радије бирају интервјуе тадашњих популарних личности, него данашње извештаје о животу старлета.

"Некако је то другачије од оног доба када си чекао недељу дана да се појави епизода "Отписаних", десет дана пре фудбалске утакмице пратио шта причају наши фудбалери, како се спремају за меч, како настају нове плоче Бијелог дугмета, Точка, Смака, Џонија. Није то више тако. Данас се живи брже. Публику занимају друге ствари. Нажалост нешто што не траје више од 24 сата", закључује Пантић.

А овај неслужбени архив успомена на поп-културу бивше Југославије није настао за један дан. Све чешћим освртма на некадашњу заједничку државу, изложбама, представама, недостајао је један овакав електронски подсетник. Једина мана је што зависи од ентузијазма волонтера коме је сваки допринос из личних архива добродошао.