Јанковић: Закон о раду не односи се на све запослене

"Рад запослених у државној служби и локалним самоуправама дефинисан је Законом о државним службеницима и Законом о раднима односима у државним органима. Ако узмемо у обзир да је држава јако велики послодавац и да су локалне самоуправе такође велики послодавац, онда испада да се на велики број радника не односи Закон о раду", изјавио је Танјугу заштитник грађана Саша Јанковић.

Ово је на известан начин потврдила и министарка државне управе и локалне самоуправе Кори Удовички, која, додуше, најављује да ће се постојеће законодавство које регулише статус запослених у државној управи и локалној самоуправи усклађивати са новим законом о раду, али ће вероватно неке разлике остати.

"Радни односи и плате у државној управи су регулисани шумом закона и наша је намера да то регулишемо и да учинимо јаснијим, систематичнијим и праведнијим", рекла је  агенцији Танјуг Удовички.

Она је додала да се у овом тренутку ради на уподобљавању свих тих закона са Законом о раду.

"Промене које доноси Закон о раду везано за отпремнине, минули рад уносимо и у ову регулативу сразмерно.Тамо где је због нечег постојала разлика и раније, одржавамо сада исту разлику, а тамо где је било исто као у Закону о раду, оставићемо исто као у Закону о раду", објаснила је министарка.

Заштитник грађана прецизира да су радна права запослених у државној управи регулисана Законом о државним службеницима, права радника у локалним самоуправа Законом о радним односима у државним органима.

"Закон о раду се на њих односи само у оном сегменту који ова два закона нису сматрала битним, дакле занемарљиво", наводи он.

Заштитник грађана објашњава да су Законом о раду обухваћени приватни послодавци, јавне службе и агенције.

"При томе, за неке агенције, попут Агенције за борбу против корупције, Закон о раду не важи, јер, иако се зову агенције, оне су, уствари, државни органи на који се примењује Закон о државним службеницима", наводи Јанковић.

Он додаје и да је потребно бити субспецијалиста за радно право у јавном сектору да би се тачно знало када ће се, на коју ситуацију и ког радника применити које право.

Упитан да ли се Закон о раду односи на запослене у школама и болницама, Јанковић одговара потврдно.

"Пошто се на болнице односи Закон о раду, оне, на пример, нису дужне да расписују конкурс када запошљавају лекаре, што је потпуни нонсенс. Дакле, државне болнице, које су финансиране из јавних средстава, понашају се као приватници, тако да директори могу без икаквог конкурса да неког држе седам година у радном односу на одређено, а онда без икаквог конкурса да запосле трећу особу за стално, јер им тако закон омогућава", упозорава он.

Упитан у којој мери се Закон о раду односи на јавна предузећа, када су у многим случајевима запослени заштићени колекетивним уговорима, Јанковић каже да таква могућност доводи до тога да се многи људи који раде у јавном сектору, а немају могућност закључивања колективних уговора, питају да ли раде за исту државу.

Јанковић истиче да разлика у радним правима између запослених у јавном и приватном сектору треба да посотји.

Он то објашњава чињеницом да државни службеник, да би штитио јавни интерес, мора бити изабран на конкурсу и отпуштен по тежим условима, јер на тај начин неће зависити од самовоље свог надређеног, и неће под претњом отказа бити присиљен да подржава решења која су лоша за јавни интерес.

"На жалост, с обзиром на то да се претходних деценија као правило успоставило да се у државну службу долазило не само преко конкурса и да то нису били стручни људи, онда грађани оправдано виде државне службенике као повлашћену групу људи, чије су привилегије неоправдано истакнуте, што боде очи", каже заштитник грађана.

То све значи, како је навео, да ће у државној управи и даље бити много теже отпустити радника него у приватном сектору, као и да је процедура за санкционисање државних службеника много сложенија него за радника у приватним фирмама.