Деда Вицко, српски домаћин

У атару Рибарске реке, недалеко од Крушевца, живи се  углавном од пољопривредне производње, у традиционалним домаћинствима са три или четири генерације.

Миломир Васиљевић, један од каоничких домаћина који живи окружен својим потомцима, међу мештанима познат је као мајстор Вицко.

"Одувек сам радио као свој газда, живео од пољопривреде, углавном од сточарства. Што сам сам исплео жице могла би да се огради Маракана, али не ова Звездина већ она у Рио де Жанеиру", истиче деда Вицко и тврди да му је виноградарство у почетку било хоби.

Са дванаест ари винограда обере тек толико грожђа да напуни једну тракторску приколицу, aли за деда Вицка, није све у количини. За њега грожђе има посебно значење. У гајење грожђа улаже много труда, јер винова лоза овде тешко успева, а он жели да његов виноград буде за пример.

Миломиру Васиљевићу то је и успело, као и сваки посао којег се латио. Овај седамдесетпетогодишњак има и надалеко чувену пекару. У том послу помаже му син Душан који такође ради и на породичном газдинству.

Рецепт за дуговечност

Породица Васиљевић више од три века живи у Каонику, селу које има чак девет цркава. У Миломирвој кући, једном од 350 каоничких домаћинстава, живе четири генерације. Сви заједно вредно обрађују 6 хектара земље, раде у пластенику и на фарми са педесетак бикова.

"То је мукотрпан и целодневни посао", прича деда Вицко. Он сваког јутра устаје у цик зоре, а већ деценијама леже тачно у 10 сати увече. Сматра да су рад и дисциплина рецепт за дуг век, јер за седамдесет пет година ниједном није морао да оде лекару.

Планира да поживи барем стотину година и да купи још један виноград.