Времеплов (03. јун 2014)

Први словенски конгрес у Прагу почео на данашњи дан 1848. године. Славни француски композитор Жорж Бизе преминуо је 3. јуна 1875. Легендарни редитељ италијанског филмског неореализма Роберто Роселини умро на данашњи дан 1977. године.

На данашњи дан 1848. године почео је Први словенски конгрес у Прагу. Тај први словенски форум, који је окупио више од 300 представника, одржан је под паролом "Идеја словенске узајамности живи у умовима и срцима Словена". Повод окупљања била је потреба за супротстављањем пангерманизму и мађаризацији Словена. Зато је у Манифесту сем подршке правима Пољака на стварање сопствене државе, садржан и протест против систематског понемчења Словена, нарочито у Пруској и Саксонији, а такође и њихове мађаризације у Мађарском краљевству. Изражена је, такође, нада да ће ускоро уследити крај угњетавању Словена и у Отоманској империји. У Манифесту европским народима, усвојеном на конгресу који је трајао од 3. до 12. јуна, каже се: "Словени захтевају само слободу за себе, као и за сваког другог. Ми захтевамо за све Словене без изузетка једнакост пред законом. Наша парола је слобода, једнакост, братство".

Славни француски композитор Жорж Бизе преминуо је 3. јуна 1875. године. Потомак музичке породице, Жорж Бизе је веома рано показао изванредне музичке способности. Студирао је на Париском конзерваторију и био ученик Шарла Гуноа. Аутор је опере "Кармен", ремек - дела француског музичког реализма. Један је од најоригиналнијих и најсугестивнијих оперских композитора, чији се стил одликује драматским обликовањем и тонским сликањем егзотичних предела. Аутор је опере "Ловци бисера", сценске музике за "Арлезијанку" Алфонса Додеа и "Симфоније у це-дуру".

Италијански филмски и телевизијски редитељ и сценариста Роберто Роселини умро је у Риму на данашњи дан 1977. године. Један од твораца италијанског неореализма, Роселини је свој први велики филм "Рим, отворени град" снимио 1945. године и постигао незапамћени успех. Своју филмску промоцију у њему је имала глумица Ана Мањани, а промовисан је и нов правац у италијанском филму - неореализам. Овим уметничким обликом Роселини је покренуо нови талас филмова чак и у неприкосновеном Холивуду. Следио је филм "Паиса", а затим читава серија остварења, која су потврдила стваралачке способности аутора: "Љубав", "Стромболи", "Европа 51", "Спаљивање Јованке Орлеанке", "Путовање по Италији", "Индија" и "Генерал од Ровере", награђен венецијанским "Златним лавом". Последња његова остварења била су "Италија године прве" и "Месија". Умро је само неколико дана након што је председавао жирију филмског фестивала у Кану 1977. године. Њему у спомен, од 1978. године се у Сан Рему одржава филмски фестивал, а његовим именом названа је и филмска награда за прогрес филмске уметности, коју је 1989. године добио Емир Кустурица.

1657. - Умро Вилијам Харви, енглески лекар, физиолог (Фолкестон, 01. 04. 1578 - Лондон, 03. 06. 1657)

1837. - Предајом акредитива Џорџа Лојда Хоџеса, британског конзула у Србији званично почела историја српско-британских односа

1843. - Рођен Климент Аркадјевич Тимирјазев, руски ботаничар (Петроград, 03. 06. 1843 - Москва, 26. 04. 1920)

1851. - Отворено београдско стрелиште

1886. - Рођен Коста Новаковић, официр српске војске, политичар и публициста, новинар и уредник "Радничких новина", "Радника" и "Борбе", један од првака Српске социјалдемократске партије, оснивач и члан ЦК Комунистичке партије Југославије (Чачак, 03. 06. 1886 - СССР, 19. 04. 1939)

1899. - Умро Јохан Штраус - млађи, аустријски композитор, виолиниста и диригент (Беч, 25.10. 1825 - Беч, 03. 06. 1899)

1906. - Рођена Џозефина Бекер, америчка певачица и играчица, амбасадор УНИЦЕФ-а и борац против расне дискриминације (Сент Луис, 03. 06. 1906 - Париз, 12. 04. 1975)

1922. - Рођен Батрић Јовановић, историчар и публициста, народни посланик, уредник НИП "Борба", генерални директор Управе цивилног ваздухопловства СФРЈ, амбасадор Југославије у UNESCO-у (Доња Морача, 03. 06. 1922 - 16. 02. 2011)

1924. - Умро Франц Кафка, чешки књижевник (Праг, 03. 07. 1883 - Киерлинг, 03. 06. 1924)

1925. - Рођен Тони Кертис (Бернард Шварц), амерички филмски глумац (Њујорк, 03. 06. 1925 - Хендерсон, 29. 09. 2010)

1926. - Рођен Ален Гинсберг, амерички књижевник (Њујорк, 03. 06. 1926 - Њујорк, 05. 04. 1997)

1927. - Рођен Бутс Рандолф, амерички саксофониста (Кадиз, 03. 06. 1927 - Нешвил, 03. 07. 2007)

1930. - Рођен Коста Богдановић, вајар, историчар уметности, ликовни критичар и теоретичар, кустос, музејски саветник и директор Музеја савремене уметности у Београду (Осијек код Сарајева, 03. 06. 1930 - Београд, 09. 10. 2012)

1942. - Поморска битка код Мидвеја између америчке и јапанске флоте у Другом светском рату

1950. - Рођен Владислав Каћански, позоришни, филмски и ТВ глумац (Нови Сад, 03. 06. 1950 - Нови Сад, 15. 10. 2006)

1955. - Рођен Владимир Блажевски, филмски и ТВ редитељ (Скопље, 03. 06. 1955)

1963. - Рођена Аница Добра, позоришна, филмска и ТВ глумица (Београд, 03. 06. 1963)

1964. - Умро Франц Емил Силанпе, фински књижевник, нобеловац (Хаменкир, 16. 09. 1888 - Хелсинки, 03. 06. 1964)

1965. - Амерички астронаут Едвард Вајт из васионског брода "Џемини IV" ишетао у слободни васионски простор

1968. - Почеле студентске демонстрације у Београду

1980. - Умро Васја Пирц, шаховски велемајстор (Идрија, 19. 12. 1907 - Љубљана, 03. 06. 1980)

1982. - Рођена Јелена Ишинбајева, руска атлетичака, скакачица с мотком (Волгоград, 03. 06. 1982)

1986. - Рођен Рафаел Надал, шпански тенисер (Манакор, 03. 06. 1986)

1989. - Умро Рухолах Хомеини, ирански верски вођа, ајатолах (Хомеини, 17. 05. 1902 - Техеран, 03. 06. 1989)

1990. - Умро Роберт Нојс, амерички инжењер, пионир дигиталне револуције, творац микрочипа, оснивач компаније "Интел", дао име "Силиконској долини" (Барлингтон, 12. 12. 1927 - Остин, 03. 06. 1990)

1993. - Умро Драгољуб Траиловић, новинар (Прахово, 03. 05. 1925 - Београд, 03. 06. 1993)

1995. - Умро Душан Булајић, позоришни и филмски глумац (Чачак, 06. 03. 1932 - Београд, 03. 06. 1995)

2000. - Умро Христо Георгијевски, књижевник, професор Филолошког факултета у Београду (Куманово, 24. 10. 1943 - Београд, 03. 06. 2000)

2000. - Умро Андреј Фримерман, професор и ректор Универзитета "Браћа Карић" у Београду (Београд, 19. 04. 1932 - Београд, 03. 06. 2000)

2001. - Умро Ентони Квин, амерички филмски глумац, добитник "Оскар"-а (Чихуаху, 21. 04. 1915 - Бостон, 03. 06. 2001)

2006. - Скупштина Црне Горе прогласила независност Републике Црне Горе

2009. - Умро Дејвид Карадин, амерички филмски глумац (Холивуд, 08. 12. 1936 - Бангкок, 03. 06. 2009)

2009. - Умрла Коко Тејлор (Кора Волтон), америчка блуз-певачица (Мемфис, 28. 09. 1928 - Чикаго, 03. 06. 2009)

2010. - Умро Бранислав Марковић, академски сликар (Књажевац, 1948 - Београд, 03. 06. 2010)

2011. - Умро Јане Парђовски, судија Вишег суда у Београду, гитариста групе "Џакарта" (04. 06. 1961 - Београд, 03. 06. 2011)

2011. - Умрла професор др Гордана Иричанин, германиста, професор Филолошког факултета у Београду (1937 - Београд, 03. 06. 2011)

2011. - Умро Ендрју Голд, амерички певач и текстописац (Бурбенк, 02. 08. 1951 - Лос Анђелес, 03. 06. 2011)

2011. - Умро др Џек Кеворкјан, амерички лекар, заговорник еутаназије (Мичиген, 26. 05. 1928 - Детроит, 03. 06. 2011)

2011. - Умро Доброслав Ћулафић Тора, политичар и државник, савезни секретар за унутрашње послове (Андријевица, 16. 01. 1926 - Подгорица, 03. 06. 2011)

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 19. април 2024.
12° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво